TRAČ NAŠ NASUŠNI
Mi smo društvena bića i moramo znati šta se događa u našem društvenom okruženju, pa je ogovaranje u tom slučaju od velike pomoći.
Ogovaranje je postalo toliko prisutno da Američko udruženje psihologa za njega čak ima vlastitu definiciju.
Naime, prema njihovom rečniku, ono se sastoji od svakog razgovora ili komunikacije o informacijama koje su neretko neutemeljene, a mogu biti dobronamerne ili zlonamerne. Smatra se kako ogovaranje utiče na društveno zbližavanje, a navodno ima i veliki uticaj na prenos i jačanje kulturnih normi.
„Ljudi ogovaranje često pokušavaju da definišu kao negativnu ili zlonamernu raspravu o drugim ljudima, ali to je samo međusobno deljenje društvenih informacija“, objašnjava psiholog Dejvid Luden. On je za portal Everyday Health izjavio da je ogovaranje prema klasifikaciji svaki razgovor koji vodimo o ljudima kad oni nisu prisutni.
Ogovaranje nije nužno negativno
U istraživanju čiji su rezultati objavljeni u časopisu Social and Psychological Personality Science istraživači su odlučili da otkriju koga ljudi najviše ogovaraju. Otkrili su da je u grupi od 467 učesnika oko tri četvrtine tračeva bilo neutralno i pomalo dosadno, a ne isključivo pozitivno ili negativno.
„Mi smo društvena bića i moramo znati šta se događa u našem društvenom okruženju, pa je ogovaranje u tom slučaju od velike pomoći. Ne moramo se s nekim direktno susresti da bismo imali neku ideju o tome kakav je, jer nam drugi ljudi pričaju o svojim iskustvima s njim“, kaže Luden.
Ogovaranje može da ima prednosti
Istraživanja sugerišu da ogovaranje može pomoći u izgradnji društvenih veza i učenju kroz iskustva drugih ljudi. Naime, kada međusobno delimo važne informacije o sebi ili drugim ljudima, osećamo se korisno i to nam može pomoći u izgradnji odnosa s drugima.
“Razmena tračeva može međusobno povezati ljude te je posebno privlačna upravo onima koji žele da se povežu sa svojom okolinom. Upravo ogovaranje potiče komunikaciju i zbližavanje, a nebitno je da li je reč o pozitivnom ili negativnom razgovoru“, naglašava Stiven Bening, profesor psihologije na Univerzitetu u Nevadi.
“Takođe smo privučeni tračevima iz nekih ne baš sjajnih razloga. Deljenje „sočnih“ tračeva, odnosno informacija koje štete ili ocrnjuju osobu o kojoj se govori, takođe je oblik relacijske agresije, jer na neki način direktno napada društveni položaj ljudi“, dodaje Bening.
Postoje različiti motivi…
Studija objavljena u časopisu Frontiers in Psychology potvrđuje upravo to. Naučnici koji su se bavili proučavanjem ogovaranja identifikovali su šest različitih motiva za ogovaranje. To su prikupljanje i provera informacija, izgradnja međusobnih odnosa, zaštita samoga sebe, društveni užitak i negativan uticaj.
I dok je negativan uticaj, tačnije isticanje nečijih loših strana i omalovažavanje, bio jedini motiv nekim ljudima, rezultati su ipak pokazali da je takvih slučaja najmanje. Prikupljanje i potvrđivanje informacija o osobi koja se ogovara bili su najčešći motivi ogovaranja.
Izvor: Index.hr