POUKA VEROUČITELJA
Neko drugi može da simbol duge tumači na svoj način, isto kao što mnogi i krst tumače na svoj način.
Neko me je pitao šta ja mislim o simbolu duge. Mislim sve najbolje i najlepše. Ona uvek oživi detinju radost u meni. Ali da razjasnim prvo.
Simboli zavise od tumačenja. Krst je bio simbol sramote i poniženja jer su na njemu raspinjani najveći zločinci. Nakon Hristovog Vaskrsenja Krst postaje simbol pobede života nad smrću i kao takav ostaje do danas – među hrišćanima. Postoje oni koji Krst nose kao ukras, ne verujući u njegovu silu, ni u spasonosno Hristovo delo. Postoje drugi koji ga preziru jer za njih simboliše religiju koju ne vole, itd. Mi, pravoslavni, verujemo da Bog šalje blagodat onima koji se s verom u Vaskrslog osenjuju krsnim znakom. Da je do današnjeg dana nastavljeno sa primitivnom i krajnje surovom kaznom kakvo je bilo raspeće, moguće da bi u mnogim kulturama krst i dalje bio znak sramote, no to se nas kao hrišćana uopšte ne bi ticalo i s jednakom toplinom i verom bismo celivali Časni Krst Gospodnji.
Duga je simbol saveza Boga i ljudi nakon potopa, što je opisano u devetoj glavi biblijske knjige Postanja. Posle duge kiše dolazi sunce i duga kao znak nade i savezništva između Boga i ljudi. U stara vremena, kao znak pomirenja, zavađene strane spuštale bi vidljivo svoje ratničke lukove na zemlju. Duga je način kako Bog „spušta Svoje oružje“, Svoj luk. Sklapa mir i savez s ljudima.
Danas je jedan oblik duge nekima postao simbol jedne ideologije. Ne mogu da kažem da je to zastava jednog naroda, ili jedne zemlje. Još čudnije bi bilo reći da je to zastava ljudi koji imaju određene sklonosti ili osobine – jer onda bi bilo nebrojeno mnogo zastava, kad bi se ljudi pod zastavama sabirali na osnovu sklonosti ili osobina. Jedna je duga, dakle, postala simbol ideologije u kojoj se mnogi sabiraju i koja ima određene ciljeve.
Ne ulazim uopšte u to da li se neko slaže ili ne sa tom ideologijom, o tome se može diskutovati na drugom mestu i drugom prilikom. Samo ističem da u hrišćanskom, pa i u jevrejskom i islamskom shvatanju duga je bila i ostala simbol saveza Boga sa ljudima. Ujedno je ostala i lep, divan prirodan fenomen. Posle velike kiše, kad dođe jarko sunce – vidimo dugu. Često je tako i nakon velikih životnih potresa, kad posle kiše dođe sunce, kad posle tragedije dođe velika radost, postaje jasno da je Bog veran Svom savezu. U spoju vode i svetlosti, u toj igri kontrasta prirode, nastaje duga kojoj se skoro svi mi, do današnjih dana, veselimo. I postojana i nepostojana u isti mah, nedokučiva ali – vidimo njenu lepotu, fizički objašnjivu ali skoro mističnu, i njoj se radujemo. Radujemo se, tim pre jer znamo da je simbol Božijeg obećanja kako je uz one koji drže Njegov Savez.
Neko drugi može da simbol duge tumači na svoj način, isto kao što mnogi i krst tumače na svoj način. To me neće sprečiti da se dugi radujem, niti da je crtam sa đacima na veronauci.
Marko Radaković
Izvor: Avdenago