VAŽAN KORAK ZA MEDICINU
Dugo se smatralo da je zagađenje vazduha povezano sa većim rizikom od kancera pluća kod ljudi koji nikada nisu pušili.
Naučnici su ove nedelje saopštili da su identifikovali mehanizam preko kog zagađenje vazduha izaziva kancer pluća kod nepušača, otkriće koje je jedan stručnjak pozdravio kao „važan korak za nauku – i za društvo“.
Istraživanje je ilustrovalo zdravstveni rizik koji predstavljaju sićušne čestice proizvedene sagorevanjem fosilnih goriva, što je izazvalo nove pozive za hitniju akciju u borbi protiv klimatskih promena.
To bi takođe moglo da otvori put za novo polje prevencije karcinoma, smatra Čarls Svanton sa britanskog Instituta Frensis Krik.
Svanton je predstavio istraživanje, koje još nije objavljeno u recenziranom časopisu, na godišnjoj konferenciji Evropskog društva za medicinsku onkologiju u Parizu.
Dugo se smatralo da je zagađenje vazduha povezano sa većim rizikom od kancera pluća kod ljudi koji nikada nisu pušili.
„Ali nismo zapravo znali da li zagađenje direktno prouzrokuje kancer pluća – ili kako“, rekao je Svanton za AFP, prenosi Science Alert.
Tradicionalno se smatralo da izlaganje kancerogenima, kao što su oni u dimu cigareta ili zagađenju, prouzrokuje mutacije DNK koje zatim postaju kancer.
Ali postojala je „nezgodna istina“ sa ovim modelom, rekao je Svanton: Prethodna istraživanja su pokazala da mutacije DNK mogu biti prisutne bez izazivanja kancera, i da većina kancerogena iz okoline ne prouzrokuje mutacije.
Njegova studija predlaže drugačiji model.
Buduća pilula protiv kancera?
Istraživački tim sa Instituta Frensis Krik i Univerzitetskog koledža u Londonu analizirao je zdravstvene podatke više od 460.000 ljudi u Engleskoj, Južnoj Koreji i Tajvanu.
Otkrili su da je izloženost sitnim česticama zagađenja PM2.5, koje su manje od 2,5 mikrona u prečniku, dovela do povećanog rizika od mutacija u EGFR genu.
U laboratorijskim studijama na miševima, tim je pokazao da su čestice izazvale promene u EGFR genu kao iu KRAS genu, a oba su povezana sa kancerom pluća.
Konačno, analizirali su skoro 250 uzoraka ljudskog plućnog tkiva koje nikada nije bilo izloženo kancerogenima od pušenja ili jakog zagađenja.
Iako su pluća bila zdrava, pronašli su mutacije DNK u 18 odsto EGFR gena i 33 odstoa KRAS gena.
„Oni samo sede tamo“, rekao je Svanton, dodajući da se čini da se mutacije povećavaju sa godinama i da one same po sebi verovatno nisu dovoljne da izazovu kancer.
Ali kada je ćelija izložena zagađenju, ona može da izazove „reakciju zaceljivanja rana“ koja izaziva upalu, rekao je Svanton.
A ako ta ćelija „sadrži mutaciju, onda će formirati kancer“, dodao je on.
„Pružili smo biološki mehanizam iza onoga što je ranije bila enigma“, rekao je Svanton.
U drugom eksperimentu na miševima, istraživači su pokazali da antitelo može da blokira medijator, nazvan interleukin 1 beta, koji izaziva upalu, sprečavajući pojavu kancera.
Svanton je rekao da se nada da će ovo otkriće „pružiti plodnu osnovu za budućnost onoga što bi moglo da bude molekularna prevencija kancera, gde možemo da ponudimo ljudima pilulu, možda svaki dan, da smanjimo rizik od kancera“.
Revolucionarno istraživanje
Suzet Delalož, koja vodi program za prevenciju kancera na francuskom institutu Gustav Rusi, i koja nije bila uključena u studiju, rekla je da je istraživanje prilično revolucionarno i dodala da „praktično nismo imali prethodnu demonstraciju ovog alternativnog načina nastanka kancera“.
„Studija je prilično važan korak za nauku, a nadam se i za društvo“, rekla je ona za AFP.
Ona je dodala da ovo otvara ogromna vrata, kako za znanje, tako i za nove načine za sprečavanje kancera.
„Ovaj nivo demonstracija mora da natera vlasti da deluju na međunarodnom nivou“, dodala je ona.
Toni Mok, onkolog sa kineskog univerziteta u Hong Kongu, nazvao je istraživanje „uzbudljivim“.
„To znači da možemo da se zapitamo da li će u budućnosti biti moguće koristiti skeniranje pluća da bismo potražili prekancerozne lezije u plućima i pokušali da ih preokrenemo lekovima kao što su inhibitori interleukina 1 beta“, rekao je Mok.
Svonton je nazvao zagađenje vazduha „skrivenim ubicom“, ukazujući na istraživanje koje procenjuje da je povezano sa smrću više od osam miliona ljudi godišnje, otprilike isti broj je povezan i sa duvanom.
Druga istraživanja povezuju PM2,5 sa 250.000 smrtnih slučajeva godišnje samo od kancera pluća.
„Vi i ja imamo izbor da li ćemo da pušimo ili ne, ali nemamo izbora u pogledu vazduha koji udišemo“, rekao je Svanton, koji je i glavni kliničar u „Cancer Research UK“, koji je bio glavni finansijer istraživanja.
On je takođe dodao da je verovatno pet puta više ljudi izloženo nezdravom nivou zagađenja od duvana, i da je ovo globalni problem.
„Možemo da se pozabavimo time samo ako prepoznamo zaista jake veze između klime i zdravlja ljudi“, zaključio je Svanton.
Izvor: N1