NIJE NEMOGUĆE
U današnje vreme nije baš tako lako odvojiti dete od digitalnih uređaja, pogotovo što sada svaki školarac ima svoj mobilni telefon, pa čak i profil na nekoj od društvenih mreža.
Jedna od najčešćih roditeljskih dilema današnjice jeste kako odvojiti dete od digitalnih uređaja. Naravno da je u eri mobilnih telefona, laptopa i tableta to veoma teško učiniti, pogotovo ako se dečja svakodnevica zasniva na višečasovnom korišćenju ovih uređaja.
U želji da njihovo dete bude srećno, mirno ili da se ne dosađuje, roditelji pribegavaju jednostavnoj metodi – animaciji deteta ekranom. Onda kada dete jednom spozna „čari“ video-igrica i crtaća, kasnije je teško da mu ih uskratite. Međutim, ovaj poduhvat nije i nemoguć, a u nastavku teksta saznajte na koji način dete možete odvojiti od digitalnih uređaja.
Igra – najdelotvornija i najlekovitija metoda
Zbog osećaja zadovoljstva i terapeutske vrednosti koju ima (rasterećenje), igra je detetu omiljena aktivnost. Igrajući se, ono uči i otkriva, ispoljava kreativnost i autentičnost, te je u najširem smislu igra apsolutno važna za razvoj psihofizičkih funkcija i formiranja dečje ličnosti. Ona je sastavni deo detetovog života još od njegove prve godine, kada zasluženo prvo mesto pripada igračkama za razvoj fine motorike, a onda i igračkama edukativnog karaktera.
Ako su ih vaši mališani već prerasli, onda su različite slagalice za decu, kartice memorije, čoveče ne ljuti se i još niz društvenih igara savršen način da ih odvojite od ekrana. Naravno, od najvećeg značaja su sve one igre koje zahtevaju fizičku aktivnost (igranje fudbala, dobacivanje loptom, jurke, žmurke…), kao i igre konstruktivnog karaktera (rezanje čestitki, pravljenje odeće za lutke…) i igre uloga (oponašanje omiljenih junaka, različitih profesija…). Dakle, sa fenomenom igre imate najveće i najuspešnije mogućnosti za rešavanje ovog problema.
Kako odvojiti dete od digitalih uređaja kroz raznovrsne sekcije
Decu starijeg uzrasta nije baš tako lako odvojiti od digitalnih uređaja, pogotovo što danas svaki školarac ima svoj mobilni telefon, pa čak i profil na nekoj od društvenih mreža. U ovom uzrastu najbolje je dete usmeriti na neku od sekcija – likovnu, mužičku, folklornu, novinarsku, kulinarsku ili neku sasvim drugu koja je dostupna u vašem gradu. Pored toga što imaju prilike da nauče nešto novo, što imaju aktivnost i obavezu, ove sekcije su jako popularne, jer okupljajući decu pružaju im priliku za druženjem i stvaranjem novih prijateljstava.
Sekcija za decu u vašoj režiji
Ako dete nije zainteresovano za neku od pomenutih sekcija ili vi niste u prilici da mu ih omogućite, znajte da postoji rešenje. Uvek možete u kućnim uslovima napraviti kreativnu ili gastronomsku radionicu, kućno pozorište, novinarsku sekciju i slično. Pored neophodnog materijala, potrebno vam je i slobodno vreme, kreativnost i strpljenje. Okupite članove porodice i zajedno pravite večeru ili omiljenu poslasticu, bojite bojanku, izlepite album nalepnicama, igrajte se pantomime. Kad sve ovo dosadi, na raspolaganju vam uvek stoje društvene igre, zagonetke, pitalice ili osmišljavanje priča na osnovu nekih ključnih reči i slično.
Sportska afirmacija
Treniranje određenog sporta je najzdraviji način na koji deca, ali i odrasli, mogu da provode slobodno vreme. Veliki broj mališana rano pokazuje sklonosti ka određenim sportovima, pa je važno podržati ih i obezbediti im uslove za dalje napredovanje. Brige roditelja čija deca nisu sportski tip sasvim su opravdane, ali treba se zapitati da li je toj deci sport približen na pravi način. Između ostalog, to znači i da decu ne treba ograničavati u izboru sporta (npr. nametanje mišljenja da je fudbal samo za dečake), forsirati ih da budu najbolji, motivisati samo pobedom na turniru i slično. Dete treba da trenira sport najpre zbog fizičke aktivnosti, telesnog i mentalnog razvoja, a naravno, i kako bi kvalitetno provodilo slobodno vreme.
Dete – digitalni uređaj – roditelji: kako se ovaj problem zapravo rešava?
Roditelji su apsolutno odgovorni za detetovo korišćenje digitalnih uređaja. Najpre, praktikovanjem metode smirivanja, uspavljivanja i hranjenja deteta uz telefon, roditelji stvaraju potrebu da dete ove aktivnosti obavlja isključivo na ovaj način.
Očigledno je da mame i tate u svim kriznim situacijama idu linijom manjeg otpora želeći samo najbolje za svoje dete (da bude sito, naspavano i mirno). Naravno, i ne shvataju da time stvaraju zavisnost deteta od ekrana, ali i ne samo to. Drugi problem koji se javlja jeste narušavanje granica, jer dete neće želeti da jede bez telefona ili će manipulisati lošim ponašanjem na javnom mestu sve dok mu se ne pusti željeni sadržaj na uređaju. Sutradan se granice narušavaju i u drugim i ozbiljnijim situacijama, a roditelji neće imati izbora nego da iznova popuštaju detetu.
Postavljanje granica kao jedino rešenje
Umesto da pokušavate da dete sasvim izolujete od tehnologije, što je zaista nemoguće, postavite mu granice u njihovom korišćenju. Prvo objasnite detetu da ako bude po ceo dan na telefonu i tabletu mogu ga boleti oči, kičma, glava, te da je zato bolje da ih samo određeno vreme u toku dana koristi. Dogovorite se sa detetom da li želi da gleda crtani ili da odigra igricu. Ograničite vreme na pola sata ili najviše sat vremena. Pošto završi, oduzmite mu uređaj i odvedite ga u park, na igralište ili se kod kuće zaigrajte sa njim.
Ako od deteta kao odgovor dobijete plač, histeriju i negodovanje, nikako nemojte popuštati. Dete će se opirati prva dva-tri dana, ali kada shvati da ste dosledni u svojim namerama, neće imati druge nego da prihvati postavljenu granicu. I ovo zaista deluje! Umesto da budete strogi sudija ili popustljivi roditelj koji ne želi da sekira svoje dete, samo budite dosledni.
Štetni uticaj preteranog gledanja u ekran
Psiholozi i pedagozi saglasni su da nove tehnologije nose opasnost, jer još uvek nije utvrđeno kako deluju na mozak. Naročito ih treba ograničiti detetu do pete godine, jer je tada razvoj mozga i kognitivnih regija intenzivan.
Preterano korišćenje digitalnih uređaja sputava razvoj deteta u svakom pogledu. Ono nema potrebu da razmišlja, da komunicira, da se druži i kreće. Ponekad mu je veoma teško i da bude prisutno u sadašnjem trenutku, a zaslepljenost ekranom utiče i na kvalitet sna, zanemarivanje školskih odnosa, narušavanje socijalnih odnosa, preskakanje obroka i slično.