IZVEŠTAJ S MESTA STRAVE
Kakvo god da je vreme napolju, zatočenici moraju raditi teške poslove i potpuno se neodgovarajuće hrane, piše Karl Heger.
Folksdojčer Karl Heger izveštava 9. aprila 1942. o hrvatskim koncentracionim logorima u Loborgradu i Gornjoj Rijeci, kojima on upravlja, o logoru Đakovo i, najdetaljnije, o logoru Jasenovac.
VB ,K III Rx/Fli, Beograd, 9. 4. 1942.
Predmet: Hrvatski koncentracioni logori.
Pojavio se folksdojčer pripadnik Nemačkog ljudstva Hrvatske, Karl Heger, rođen u Osijeku, i izvestio sledeće o hrvatskim koncentracionim logorima:
U blizini Zagreba, u Zagorju, nalaze se dva ženska koncentraciona logora i to: Loborgrad kod Zlatara u Zagorju. On obuhvata 1.040 jevrejskih žena i dece, kao i 360 pravoslavnih i katolika. Drugi logor se nalazi u Gornjoj Rijeci kod Križevaca, srez Varaždin. Ovaj logor obuhvata 200 žena i dece, i to kako Jevrejki tako i pravoslavnih. Drugi jedan logor nalazi se u Žakovu kod Osijeka. U njemu su samo jevrejske žene i deca iz Bosne. Trenutno broji 3000 zatvorenika.
Glavni koncentracioni logor se nalazi u Jasenovcu. U ovom logoru je tokom protekle godine, prema navodima Karla Hegera, koji je zaposlen kao upravnik logora u Loborgradu i Gornjoj Rijeci, ubijeno najmanje 7.000 lica. U Jasenovcu se nalaze samo muškarci. Trenutno se u Jasenovcu nalazi oko 800 lica. Koliko njih je pak u poslednjim nedeljama umrlo ili ubijeno, on ne zna.
Heger je najpre upravljao jednim logorom za muške zatvorenike u Zagrebu i to jedan i po mesec. U septembru je zatim preuzeo upravu nad oba ženska koncentraciona logora u Loborgradu i Gornjoj Rijeci i od tad upravlja njima.
O logoru Jasenovac Heger izveštava da zatočenici i na najmanji prestup bivaju premlaćeni i pogubljeni. Mnogo je leševa ubijenih nagurano u jedan nasip koji zatočenici moraju da grade. Drveni ležajevi su postavljene na više nivoa i među njima je tako malo prostora da se zatočenici mogu samo još na silu ugurati. Kad se dovedu novi zatočenici, sve im se oduzima, sve do jednog para cipela, jednih pantalona i jedne košulje. Kakvo god da je vreme napolju, zatočenici moraju raditi teške poslove i potpuno se neodgovarajuće hrane. Svaki dan je prethodne godine umiralo u proseku do 80 lica.
Stražu sačinjavaju ustaše, koje su potpuno bestijalne. Oni rade šta hoće; Heger je prošle godine imao da dopremi jedan novi transport zatvorenika iz Zagreba za Jasenovac. Prilikom dopremanja zatvorenika, jedan čovek nije hteo da dâ da mu se sve oduzme, nakon čega je on, kao i još jedan drugi zatvorenik, odmah udarcima oboren i ostao je da leži obliven krvlju. Ni o jednom od njih dvojice se više ništa nije čulo, očigledno je da su ubijeni.
Ishrana logoraša u oba ženska logora isprva nije bila loša. Jevrejska veroispovedna opština iz Zagreba je zadužena da se brine za jevrejske i pravoslavne zatvorenice u oba ženska logora. Pri tom su pravoslavci prirodno prošli lošije. Iz Mađarske je Jevrejskoj veroispovednoj opštini u Zagrebu poslednjih meseci kao donacija isplaćen jedan milion penga.
Jedan deo ovog novca očigledno je iskorišćen za davanje mita, jer se jevrejski zatvorenici od pre otprilike jednog meseca raduju manjim slobodama.
Zdravstveno stanje u oba logora je loše. Trenutno vlada trbušni tifus koji su doneli zatočenici iz Bosne.
108 lica je već umrlo od tifusa, a oko 400 njih se razbolelo.
U poslednje vreme se zatočenicima daju pokvareno meso i kobasice.
S. r.SS-kapetan
Uputiti: 1) VB, 11/4
Izjava izbeglice iz Vrginmosta o ustaškom masovnom ubijanju Srba u Vrginmostu i okolnim selima i o ubijanju u glinskoj crkvi.
15/4. 42.
Jedna izbeglica iz Vrginmosta izjavljuje:
Dana 6. maja t. g. u Vrginmost je iz Like ili Dalmacije došao jedan ustaša po imenu Marko sa još 10–15 naoružanih ustaša iz Topuskog, uhapsili su 11 uglednih Srba iz Vrginmosta, koje su odveli u koncentracioni logor u Koprivnici. Uhapšeni su: Košutić Stojan, gostioničar iz Vojnića – železnička stanica, Zorić Đuro, penzionisani šumar iz Slavskog Polja, Vrga Stevan, bačvar, Malobabić Vaso, mesar, Dragojević Rade, penzionisani lugar, Vrga Pero, zemljoposednik iz Podgorja, Crevar Pero i Dušan, trgovci, Nastašić Nikola, mesar, Ajdinović Mile, zemljoposednik i Polimac Milan, zemljoposednik iz Vrginmosta. Svi gore navedeni prvo su odvedeni u Koprivnicu a zatim za Gospić. O daljoj sudbini ništa nam nije poznato.
Dana 27. jula t. g., u blizini Topuskog ubijen je Briješki Pero, inače seljak iz Topuskog. Njega je navodno ubio jedan drugi ustaša. Za ovaj slučaj okrivljeni su Srbi, što je za posledicu imalo to, da su ustaše 28. jula upale u srpsko selo Ponikvari – Poljani. U ovom selu, ustaše su poubijale sve što im je došlo pod ruku, tj. muškarce, žene i decu, a kuće su zapalile.
Dana 29. jula, kad je italijanska vojska napustila Vrginmost, ustaše su došle u više kamiona. To su bile ustaše iz Gline, Topuskog, Petrinje, Zagreba i Osijeka, njih 50– 60. Oni su uhapsili jako puno Srba, 50 njih, odveli su ih u jednu šumu, gde su svi bili pobijeni. Njihovi leševi su više nedelja ostali da leže nepokopani u šumi. Još su sledeći Srbi ubijeni: Tepšić Jovan i Stanko, Jerosimić Đuro i njegov sin Rade, Jerosimić Mile, Rodić Stevo i Vojislav, Tepšić Nikola i njegov sin Rade, Tepšić Pavao i njegov unuk, Korkut Ljubomir i njegov sin Miloš, teolog, Janjanin Petar, žandarm u penziji, Jarčov Milan, pekar, Marković Dušan, trgovački pomoćnik, Vladić Stojan, mesar, Pavlović Gojko, pekar, Romčević Branko, gostioničar, Malobabić Janko, opštinski blagajnik, Ivković Marko, železnički činovnik, Obradović Mile, železničar – svi iz Vrginmosta. Lapčević Pavao, Vrga Nikola, Linta Petar, ml.[ađi] Bulat Marko, Linta Maksim, Bulat Miloš – svi iz Podgorja. Preostali Srbi spasli su se tako što su pobegli u šumu.
Dana 1, 2. i 3. avgusta t. g., domaće ustaše Klemenčić Joco, kasapin iz Vrginmosta i Šprajc Anton, lugar takođe odatle, obilazili su sela. Oni su srpskim seljacima obznanili da svoje domove ne treba da napuštaju, već da se prijave kod ustaškog komandanta i da treba da pređu u katoličku veru. Po naredbi ustaškog komandanta, svi Srbi treba da se pojave kod Sokolskog doma 3. avgusta u 7 sati ujutru, gde će se obaviti pripreme za prelazak u katoličku veru. Kao što je bilo naređeno, sakupilo se 1.700 Srba. Srbi su čak s muzikom dočekivani. Hrvat Živčić Josip, doveo je najveći broj Srba. U Sokolskom domu su ostavljeni da do 2 sata posle podne čekaju, pošto im je rečeno da će im veliki župan iz Petrinje, u 4 sata posle podne održati govor. Od toga nije bilo ništa a Srbi su tako zavaravani sve do sledećeg dana, da će biti odvedeni u Glinu radi polaganja zakletve. Tokom noći, Srbi su bili čuvani a 4. avgusta svi su potovareni na kamione i odvedeni za Glinu. Tamo su u pravoslavnoj crkvi bukvalno masakrirani. To su bili: Crevar Simo, Jerosimić Nikola, Vukmirović Ilija, Tepšić Stevan, Rodić Dragan, svi iz Vrginmosta. Imena ostalih se ne sećam, Iz Podgorja su za Glinu odvedeni i tamo ubijeni: Vrga Stanko, Lapčević Nenad, Nikola i Pane (braća), Lapčević Pavao i Sava, Ajdinović Janko i Petar, Vrga Matija, Polojac Vujo i Rade, Linta Teodor i Miloš (braća), Linta Janko i Petar, Linta Miloš i Stojan, Pova Milan itd.
Ubistva, koja su se nastavljala u srezu Vrginmost, trajala su od 28. jula do 20. septembra. Najviše ubistava se dogodilo 16, 17. i 18. septembra t. g. Tih dana, ustaše su se podelile u 3 grupe. Jedna grupa je otišla u selo Pernu i Maličku, druga grupa u sela Crni Potok i Pecka a treća grupa u selo Blatuša. U pomenutim selima poubijali su sve što im je došlo pod ruku. Sa sobom su vodili i Cigane koji su im pomagali u paljenju kuća.
Poznato mi je da je samo iz kuće Vojnović Radeta u Crnom Potoku ubijeno 30 ljudi. Sva ova lica bila su živa spaljena. Svu pokretnu imovinu kao i stoku odneli su sa sobom u Topusko. Većina pljački dogodila se u selima Blatuša i Pecka. Selo Perna je u potpunosti spaljeno, tako da nijedna jedina zgrada nije preostala. U srpskom selu Staro Selo, svi su takođe izgubili živote. U vreme ovih užasnih ubistava, ustaše su i jako puno žena i devojaka silovale. Žandarmerijski narednik Pavlović iz Vrginmosta je ustašama dovodio žene. Žena kovača Vrga Pavla, se opirala ovim zlostavljanjima zbog čega je odvedena u šumu i tamo zatučena. Tokom ovih zverstava održavane su velike pijanke. U srezu Vrginmost ubijeno je 5–6000 Srba. Sreski načelnik u Vrginmostu, Čidić Andrija, uzeo je Srbe u zaštitu, zbog čega ustaše nisu bile zadovoljne.
Od domaćih ustaša naročito su se istakli: Klemenčić Joso, mesar i Šprajc Antun, šumar, obojica iz Vrginmosta i žandarmerijski narednik Pavlović.
Ja sam se do 25. septembra skrivao po šumama i obližnjim selima, a 26. septembra sam stigao u Beograd.
Izvor: Politika.rs