OPASNOST OD KLJUKANJA
Klinički farmakolog i korespondent SZO prof. dr Milica Bajčetić rekla je da je „shvatila da su naši građani prilično medicinski nepismeni“, pa je govorila o tome šta znači zloupotreba antibiotika.
„Nemaju to saznanje da antibiotici ne deluju na viruse. Naročito u ovom periodu kada se pomeša i alergija i virusi i bakterije, prvo što im padne na pamet je da odu u apoteku da uzmu antibiotik“, rekla je dr Bajčetić.
Navela je i neke od posledica zloupotrebe antibiotika – reumatoidni artritis, dijabetes, gojaznost…
Kako je rekla, voli svojim studentima da kaže da su „antibiotici u stvari dar od Boga“.
„Jer su do nas dospeli sasvim slučajno u Flemingovoj laboratoriji. Vremenom se nismo baš pažljivo ponašali prema njima i došli smo u situaciju da su antibiotici otporni na bakterije koje lečimo. Uglavnom ne deluju, sve je veći procenat multirezistentnih bakterija“, navodi dokrotka.
Na početku, dodaje, nije bilo vesti o tome da oni mogu da razviju rezistenciju.
„Kad jeste, bilo je već kasno“, poručuje dr Bajčetić.
Navodi da je Ministarstvo zdravlja organizovalo kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika, koja je bila usmerena na decu.
„Shvatila sam da su naši građani prilično medicinski nepismeni, nemaju to saznanje da antibiotici ne deluju na viruse. Naročito u ovom periodu kada se pomeša i alergija i virusi i bakterije, prvo što im padne na pamet je da odu u apoteku da uzmu antibiotik. Zvanično ne može da se kupi, ali nezvanično se uvek nađe neki alternativni način. Ja se šalim da ćete u severnim zemljama pre doći do nekog narkotika, nego antibiotika, a što idete južnije, to su više alternativne metode da se dođe do antibiotika i do svih lekova“, ističe doktorka.
Studije su, dodaje, pokazale da se u Evropi najmanje propiše antibiotika.
U Srbiji je, kaže Bajčetićeva, smanjen broj prepisanih antibiotika sa 1.500 na oko 676 u 2020. godini.
„Više nisu problem pedijatri, nego roditelji koji kupuju lekove na svoju ruku“, upozorava lekarka.
Dodaje da je, što se tiče rezistencije „potrebna solidarnost“.
„Svi treba da znaju da čak i čovek koji nikad nije uzeo antibiotik, može da nastrada od multirezistentne bakterije“, ističe dr Bajčetić.
Drugi problem je što roditelji, a generalno i ljudi ne znaju da „antibiotici ne ubijaju samo te patogene bakterije, nego i zdrave“.
„Isto tako ne postoji svest da te bakterije žive s nama i da su nam jako korisne. Razni hormoni se sintetišu s tim bakterijama. Ešerihija je odgorovna za naše psihičko zdravlje, raspoloženje… Kada date antibiotik detetu, potrebno je nekoliko godina da se ta flora obnovi“, kaže ona.
Dodaje da probiotici mogu da smanje štetni efekat, ali da ne mogu mnogo da pomognu.
„Jer biste morali za svaku osobu da date karakterističan antibiotik. Neke studije pokazuju da zloupotreba amoksicilina može da izazove reumatoidni artritis, dijabetes… Poplava gojaznosti u adolescentskom periodu, statistički ima značajnu vezu sa upotrebom antibiotika, jer kad narušite tu mikrobiotu kasnije dolazi do oscilacija u težini“, pominje Bajčetićeva.
Podelila je roditelje na one koji imaju veliki strah od svih lekova i na one koji olako posežu za lekovima.
„Potpuno nesvesni kako ti lekovi mogu da budu opasni. Postoji pravilo ‘wait and see’ – sačekati, videti kako se dete ponaša kada padne temperatura, ako se igra, jede, pije, onda je to uglavnom virusna infekcija, a ako mu nije dobro, morate se obratiti lekaru. Do druge godine je obavezno ići kod lekara, a posle druge godine je ‘wait and see’“, zaključuje doktorka.
Izvor: N1