ČOVEČE, ZAŠTO SI TO UČINIO?
Rumunski duhovnik starac Kleopa o savesti kaže da je zakon savesti prvi koji je Bog položio u srce čoveka kad ga je stvarao i po tom zakonu čovek je živeo sve do pisanih pravila.
Ispričao sam vam malo o smrti. Sada ću vam ponešto reći o savesti, jer onaj koji čuva svoju savest čistom, smrt će neizostavno zateći blaženog i spremnog.
Savest je pravedni sudija, koga je Bog smestio u nas. Savest ne može biti refleksija materije za vjeki vjekov. Ona je glas Božiji u čoveku i neprestano ga prekoreva, kada greši: «Čoveče, zašto si to učinio?»
Ovaj zakon prirode postoji i u Kinezima, i u hrišćanima, i u budistima, i u hinduistima, i u muslimanima. To je prvi zakon, koji je Bog položio u srce čoveka pri njegovom stvaranju i po njemu je svet živeo do pojave pisanog zakona.
Jedan advokat nevernik me je jednom prilikom upitao:
— Oče, ja ne mogu da se složim sa idejom Strašnog Suda!
— A zašto ti ne možeš da se složiš sa njim, brate? Kako to?
— Oče, kako će mi suditi Hristos, ako sam ja, na primer, Kinez ili neko drugi, ko nije čuo za Hrista? Jer znate, oni nisu čuli za Hrista. Zar Bog može nepravedno da sudi? Pa on je pravedan. Kako će on meni suditi i kazniti me, ako ja čak nisam ni čuo za Jevanđelje Hristovo?
— Gle ti njega! Umeš protiv nekoga da namestiš proces, sačiniš protokol ili šta već ti tamo radiš. Ali, Sveto Pismo ne znaš. Ti si racionalista, proučavaš sve do tančina, a samog sebe ćeš uništiti do kraja, ako nastaviš da živiš tako kako je tebi volja.
Postoje četiri zakona, po kojima će Bog suditi celom svetu. I niko neće moći da izbegne gnev i pravednost Božiju, bilo da je Kinez, hinduista, hrišćanin, musliman ili jevrejin, jer je Bog pravedan, kako kaže apostol: «Bog je istinit, a čovek je svaki laža» (Rim. 3, 4).