PESNIKOVA OPORUKA
Dučićev testament sastavljen je za slučaj njegove iznenadne smrti, pa je u njemu bilo istaknuto gde bi voleo da bude sahranjen.
Sredinom jula 1941. godine, pesnik, akademik i diplomata Jovan Dučić, kao kraljev ministar u Madridu, sačinio je svoju oporuku. Dučićev testament, kako i stoji u njemu, sastavljen je u slučaju njegove iznenadne smrti.
Veliki srpski književnik i diplomata je u ovom dokumentu napisao da čitav novac koji ima, posle njegove smri, treba da bude podeljen na dva jednaka dela.
On je ovim testamentom odredio i ko su njegovi naslednici, a imenovao je i komitet, kako je rekao, pametnih Srba, koji će se postarati da svi njegovi legati budu pametno i bez odlaganja izvršeni.
Iz spisa se vidi i da je njegova velika želja bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju, a ta želja mu je ispunjena tek 22. oktobra 2000. kada su njegovi posmrtni ostaci iz Libertvila preneseni i ponovo sahranjeni u tada tek izgrađenoj crkvi, Hercegovačkoj Gračanici.
Dučić je umro skoro dve godine posle ovog testamenta – na Blagovesti 7. aprila 1943. u Geriju, gradu u američkoj saveznoj državi Indijani.
Evo kako glasi Dučićev testament:
U slučaju da umrem iznenada želim da se sav moj novac zajedno sa hartijama od vrednosti razmeni u gotov novac i razdeli na dva jednaka dela. Prvi deo ovog novca da se da Srpskom kulturnom društvu PROSVETA u Sarajevu u svrhu podupiranja srpskih težnji i vaspitnih svrha u Bosni i Hercegovini.
Drugi deo ovog novca da se upotrebi za izgradnju krasne pravoslavne crkve u Trebinju u stilu one u Kosovskoj Gračanici i da se moje telo prenese i sahrani u istoj.
Moje pokućstvo i knjižnica neka se proda u Americi putem sposobnih i poštenih procenitelja i sav novac koji se dobije iz prodaje da se doda gore navedenoj glavnici, a isto tako da se obe parcele u Beogradu prodaju i dobijeni iznosi dodaju gore navedenoj glavnici.
Moji naslednici su: moja sestra g. Soka Andrić koja se sada nalazi u Trebinju, majka pokojnog ministra dr Vlada Andrića, kojoj namenjujem u slučaju da je na životu 100.000 dinara. Imam nećaku g. Leposavu A. Maksimović rođ. Ćelović u Beogradu, Celopečka ul. br. 18, kojoj isto tako namenjujem 100.000 dinara.
Ovi legati su u dinarima, a to po kursu razmene koji je bio pre rata 1941. Ostali naslednici su petoro dece mog polubrata Rista Glogovca kojima namenjujem po 20.000 dinara svakome, u istoj dinarskoj vrednosti kako je gore spomenuto.
Za izvršioca ovog testamenta imenujem Mihajla Dučića, industrijalca u Teri Indijana, Sjedinjene Američke Države, i Uroša Dučića, direktora Američko-srpske banke u Sarajevu i molim da se obrazuje u Sarajevu ili Trebinju.
Komitet iz drugih dobrih i pametnih Srba koji će se starati za to da budu ovi legati pametno i bez odlaganja izvršeni. Preporučujem sledeće moje prijatelje: univ. profesora Slobodana Jovanovića, dr Vladimira Ćorovića, dr Nikolaja Velimirovića i advokata dr Nikolu Stojanovića iz Beograda.
Molim gore navedene prijatelje da rade ozbiljno i sa zalaganjem prilikom izvršavanja testamenta jednog srpskog patriota koji je u poslednjim momentima uočio prignječenu poziciju srpske rase sa shvatanjima koja potresaju i negativnim idejama u kojima se nalazi u ovom momentu.
Verujem u Boga i Srpstvo.
15. jula 1941.
Jovan Dučić, kraljevski ministar u Madridu
Autor: Bašta Balkana