BOŽJA ZAPOVEST
Gospod Bog je znao da će krađa učiniti dvojicu nesrećnih: i onog koji ukrade i onoga koji je pokraden. I da ne bi ljudi, sinovi njegovi bili nesrećni, Premudri Gospod je i dao ovu zapovest: „Ne ukradi“.
Ne ožalosti brata svoga nepoštovanjem njegove imovine. Ne čini ono što čine lisice i miševi, ako smatraš sebe boljim od lisica i miševa.
Lisica krade ne znajući za zakone o krađi. Miš podgriza ambar ne znajući da je to nekome šteta. I lisica i miš znaju samo za svoju korist, no ne i za tuđu štetu. Njima nije dato da to znaju, a tebi je dato. Zato se tebi ne oprašta ono što je lisici i mišu oprošteno. Tvoja korist mora uvek stajati niže zakona i tvoja korist ne sme biti šteta bratu tvome.
Braćo, samo neznalice idu u krađu; na ime onih, koji ne znaju dve krupne stvari o ovome životu:
– jedna je stvar da čovek ne može ukrasti;
– druga je stvar da se čovek ne može koristiti krađom
Kako to? Upitaće mnogi jezici i začudiće se mnoge neznalice.
Evo kako:
Ova vasiona je mnogo očita vasiona. Ona je upravo sva načičkana očima kao šljiva u proleće belim cvećem. Izvesan broj tih očiju ljudi vide i osećaju, no mnogi veći broj oni niti vide niti osećaju. Kao što mrav u prašini ne oseća oči ovaca, koje pasu nad njim, ni oči ljudi, koji ga gledaju, tako isto ni ljudi ne osećaju neizbrojno mnogo očiju viših bića, koja ga posmatraju na svakom koraku njegovog života. Sunce je pre svega jedno okato biće. I zvezde su okata bića. No, osim sunca i zvezda postoje još milioni i milioni mnogoočitih duhova, koji netremice gledaju šta se dešava na svakom centimetru zemlje. Kako onda može lopov ukrasti, a da se ne vidi? Kako – a da se ne prokaže? Ti ne možeš zavući ruku u svoj džep, a da milioni svedoka to ne vide. Još manje možeš zavući ruku u tuđi džep, a da se milioni viših sila ne uzbune. Onaj, dakle, ko to zna, taj tvrdi, da čovek ne može ukrasti, a da ne bude viđen i prokazan.
To je jedna stvar.
A druga je stvar, da se čovek ne može koristiti krađom, jer kako će se koristiti kad je viđen od toliko očiju i kad će biti prokazan? A kad bude prokazan, biće zastiđen i ostaće mu ime „lopov“ do smrti među susedima njegovim. Ima hiljade načina kako sile nebesne prokazuju lopova.
Pa onda, braćo, ukradena stvar neprestano podseća čoveka da je ona ukradena i da nije njegova.
Neki mladić ukrade sat i nosaše ga na sebi mesec dana. Posle mesec dana, on vrati sat sopstveniku, priznade svoje nedelo, i reče:
– Kad god sam izvadio sat iz džepa i pogledao u njega, čuo sam, gde mi veli: „Ja nisam tvoj – ti si lopov“.
Gospod Bog je znao da će krađa učiniti dvojicu nesrećnih: i onog koji ukrade i onoga koji je pokraden. I da ne bi ljudi, sinovi njegovi bili nesrećni, Premudri Gospod je i dao ovu zapovest:
– Ne ukradi.
Blagodarimo ti Gospode Bože, na ovoj zapovesti, koja nam je u istini potrebna radi mira i sreće naše. Naredi Gospode, ognju tvome, neka sažeže ruke naše, kad se pruže za krađu. Naredi zmijama tvojim da se saviju oko nogu naših kada noge pođu u krađu. A pre svega molimo Ti se, Svemoćni, očisti srca naša od kradljivih želja i duh naš od kradljivih misli. Amin.
Čovek je pre svega duhovno Biće, Duša, sa svojim unutarnjim telima/oblogama ali i spoljašnim fizičkim.
Otuda, nije čovek kao takvo biće ovde na iskustvenom školovanju već Mi, Duše, kako bismo razvijali ili ekspandirali svoju svest i ujedno spoznale sve duhovne Zakone i nastavili živeti u skladu sa njima.
Upravo kršenje tih duhovnih Zakona Isus je zvao Kako poseješ tako i žanješ, s tim da je žetva mogla čekati i po više života. Iz ne-znanja čovek je prenešeni dug u nekom od narednih života nazivao sudbinom iako sudbina kao Bogom dana ne postoji. Sam čovek je kreirao svojim delima. Ipak svako delo tereti ili nagrađuje nas Dušu. Mi, Duša, uvek i jedino odrađujemo samo ono što smo mi činili u ranijim životima. Nikada nas ne tereti delo ili nedelo naših predaka.
Danas, ljudi, koji sve ovo shvataju mogu zaviriti u svoje prethodne živote i sagledati šta su činili. Inače, kao Duša, jer smo besmrtni, ovde dolazimo stotine hiljada života dok ne realizujemo sve kvalitete samog Kreatora i tada dobijemo priliku povratka u svetove čiste svesti i ljubavi.
Nema ni kakvih očiju koje nas prate jer sve bude beleženo sveprisutnom (sveprožimajućom), sveznajućom i svemogućom suštinom života koju znamo pod mnogim nazivima a ovde je znamo kao Duh Sveti. Ova suština života prožima sve baš onako kako što to čini talasi radia, Tv ili mobilne telofonije. To današnji čovek zna kako funkcioniše pa mu je lakše da zna kako se prostire Duh Sveti u vidu talasnog kretanja. Sa naglaskom da ON nije energija već je duhovna suština iz čijih komponenti je kreirano sve što je kreirano jer je ova suština poznata i pod nazivom Reč Boga.