ISHRANA I PREVENTIVA
Loše raspoloženje i nedovoljna funkcija mozga mogu da dovedu do ozbiljnijih bolesti. Polifenoli mogu pomoći u rešavanju ovih problema.
Istraživanja pokazuju da prava ishrana može pomoći u rešavanju depresije i poboljšanju funkcije mozga. Ono što vam je potrebno je da jedete hranu koja sadrži mnogo korisnih jedinjenja zvanih polifenoli.
Polifenoli se nalaze u biljnoj hrani i mogu pomoći u smanjenju oksidativnog stresa. Ovo vas može učiniti mentalno oštrijim, pa čak i pomoći u podsticanju dobrog raspoloženja.
Hronična negativna emocionalna stanja i loša funkcija mozga mogu rezultirati ozbiljnijim neurodegenerativnim oboljenjima. Polifenoli mogu pomoći u rešavanju ovih problema.
Prema studiji iz 2021. objavljenoj u časopisu Molecules, polifenoli mogu pomoći u borbi protiv psihijatrijskih poremećaja i poboljšati kognitivne performanse. To znači da prava vrsta hrane može pomoći da razbistrite um i učinite da se osećate bolje.
Uravnotežena ishrana je ključna za zdravo funkcionisanje mozga
Umesto da uzimate lekove koji su povezani sa mnogim negativnim nuspojavama, preuzmite brigu o sopstvenom zdravlju jedući pravu hranu. Na kraju krajeva, zdrava hrana čini više od samo poboljšanja vašeg fizičkog zdravlja.
Prema studiji iz 2021. godine, polifenoli pronađeni u peršunu imaju anksiolitičke i antidepresivne efekte. Nekoliko drugih studija je takođe pokazalo da dijete koje sadrže mnogo voća i povrća mogu značajno poboljšati funkciju mozga i raspoloženje.
Superhrana bogata polifenolima
Sledeće namirnice mogu se smatrati „superhranom“ punom polifenola koji mogu pomoći u poboljšanju zdravlja vašeg mozga.
- Pasulj
Pasulj je dobar za vas i nije iznenađenje da je pun polifenola. Crni i beli pasulj imaju najveći broj polifenola. Crni pasulj ima 59 mg na 100 g, dok beli pasulj ima 51 mg.
- Bobičasto voće
Različite vrste bobica su takođe pune polifenola. Borovnice (560 mg polifenola), kupine (260 mg), jagode (235 mg), maline (215 mg), dok npr. aronija ima više od 1.700 mg polifenola u 100 grama.
- Karanfilić i drugi začini
U studiji iz 2010. koja je identifikovala 100 namirnica najbogatijih polifenolima, karanfilić je bio na prvom mestu. Karanfilić je imao ukupno 15.188 mg polifenola u 100 grama.
Ostali začini sa visokim udelom polifenola su sušena nana, koja je bila na drugom mestu sa 11.960 mg polifenola i zvezdasti anis koji je bio treći sa 5.460 mg.
- Kakao prah i crna čokolada
Kakao prah je bio četvrti najbolji identifikovani izvor polifenola, sa 3.448 mg polifenola na 100 grama. Tamna čokolada je zauzela osmo mesto sa 1.664 mg.
- Nebobičasto voće
Bobičasto voće nije jedino voće koje je puno polifenola – mnoge voćne vrste sadrže veliki broj polifenola. Tu su crna ribizla (758 mg polifenola), šljiva (377 mg), trešnja (274 mg) i jabuka (136 mg).
Voćni sokovi kao što su sok od jabuke i sok od nara takođe su odlični izvori polifenola.
- Orašasti plodovi
Orašasti plodovi su visoke kalorijske vrednosti, ali su takođe bogati proteinima i polifenolima.
Prema studiji iz 2012. godine, i sirovi i pečeni orašasti plodovi sadrže značajne nivoe polifenola.
Orašasti plodovi sa visokim sadržajem polifenola su lešnici (495 mg polifenola), pekan orasi (493 mg), bademi (187 mg) i orasi (28 mg)
- Povrće
Povrće obično ima manje polifenola u poređenju sa voćem.
Povrće sa velikim brojem polifenola uključuje su artičoka (260 mg polifenola), cikorija (166 do 235 mg), crveni luk (168 mg) i spanać (119 mg).