DUHOVNA POUKA
Neobični razgovor između lekada i sveštenika vodio se na temu duše. Doktor je upitao svešteno lice: „Da li ste nekada videli dušu?“, a onda dobio lekciju za čitav život!
Jedan lekar obratio se svešteniku ovakvim rečima:
‒ Oče, vas nazivaju pastirem duša. Recite mi, molim Vas, jeste li bilo kada videli tu istu dušu?
‒ Ne! – odgovori sveštenik.
‒ A jeste li je čuli?
‒ Ne!
‒ A ispitali?
‒ Ne!
‒ Možda ste je omirisali?
‒ Ni toga takođe nije bilo!
‒ I niste je osetili?
‒ Ma ne, osetio sam! – odgovori sveštenik.
– To jest – zaključi lekar – od pet čula koje imamo, četiri govore protiv duše i samo jedno za! I vi još verujete u to da duša postoji?
Tada sveštenik sa svoje strane upita lekara:
‒ Vi ste lekar?
‒ Da.
‒ Onda, recite mi, da li ste bilo kada videli bol?
‒ Ne.
‒ A na ukus ga probali?
‒ Ne.
‒ Onda ste, možda, osetili njegov miris?
‒ To takođe nije bilo!
‒ I niste ga osetili?
‒ Još kako sam ga osetio!
‒ Onda ispada – reče sveštenik – da od pet čula, koja imate, četiri govore protiv bola i samo jedno za. I vi još verujete u bol?
Lekar shvati pouku sveštenika i postiđen otide.
Šaljivo jeste, ali spoznati Dušu, ono što jesmo, i te kako je moguće.
Ta spoznaja dođe onda kada dovoljno uzdignemo svoju svest a svest nije fizičke, emocionalne ili mentalne prirode već je čisto duhovna kategorijua.
Otuda, spoznati sebe, Dušu, nije presudno da naša fizička čula fu7nkciuonišu ili ne već da amo duhovno dovoljno uzdignuti.
Ovde ne treba domišljatost da nekome doskočimo već sposobnost da spoznamo sebe a ta sposobnost se izgrađuje tokom stotine hiljada života.