AVVA LOT I DUHOVNE POUKE

Jedan od mnogobrojnih isposnika u istoriji pravoslavnog monaštva bio je i avva Lot, iguman koji se podvizavao u sopstvenom manastiru blizu jednog jezera kraj grada Arsenoja u Misiru (Egiptu).

Dođe jedan od staraca ka avvi Lotu, koji beše kraj male arsenoitske oaze i zamoli ga za keliju, pa mu je avva Lot dade.

A starac beše veoma bolestan, te se avva postara o njemu; pa kada bi neki od monaha dolazili da posete avvu Lota, on ih je vodio da posete i bolesnoga starca.

Ali ovaj poče da im propoveda Origenovo učenje, te se avva Lot ožalosti, pomišljajući „da oci možda ne pomisle da smo i mi takvi“, ali se zbog zapovesti o gostoljublju plašio da ga otera odatle.

I pođe avva Lot ka avvi Arseniju, kome ispriča sve o starcu. A avva Arsenije mu kaže:

Nemoj da ga oteraš, već mu reci: Evo, od dobara Božijih jedi, pij, kako god hoćeš, samo takva učenja nemoj iznositi; pa ako hoće, popraviće se, a ako neće da se popravi, prouzrokovaće on sam svoj odlazak iz toga mesta i neće u tebi biti razlog.

I pošto otide, avva Lot tako i učini.

A starac, čuvši to, ne htede da se popravi, već stane da moli, govoreći: Za ime gospodnje, pošaljite me odavde, jer ne mogu više da podnesem pustinju.

Pa tako ustane i izađe, ispraćen ljubavlju.

*****

Pričao je neko o tome kako je jedan brat, koji beše dopao greha, došavši da poseti avvu Lota, stalno bio uznemiren, te je ulazio i izlazio, ne mogavši da sedne.

A avva Lot mu veli: Šta je s tobom brate?

A on reče: Učinio sam veliki greh i ne mogu da ga ispovedim ocima.

Starac veli: Ispovedi ga meni i ja ću ga nositi.

Ovaj mu reče: Pao sam u blud, a da bih to ostvario učinio sam žrtvu.

A starac mu veli: Budi hrabar, jer postoji pokajanje. Pođi, sedi u pećinu i jedi svaki drugi dan, a ja ću poneti pola tvoga greha.

Pošto se, dakle, navrše tri nedelje, starac se uveri da je Bog prihvatio pokajanje monahovo. I on ostane kao poslušnik kod starca sve do njegove smrti.