SPREČAVA STVARANJE PLAKOVA U MOZGU
Jedna studija bavila se time kako cimet pomaže u prevenciji Alchajmerove bolesti kao jednog od najvećih neurodegenerativnih poremećaja.
Cimet je začin koji se često povezuje sa zimom iz razloga što pite od jabuka i medenjaci imaju topli, tradicionalni miris. Međutim, osim što ulepšava zimske slatkiše, cimet takođe može pomoći u sprečavanju Alchajmerove bolesti.
Cimet se koristi širom sveta hiljadama godina. Stari Egipćani su koristili cimet uglavnom za očuvanje i verske rituale. Drevni Kinezi su ga, međutim, koristili kao lekovitu biljku. Tradicionalna kineska medicina (TKM) opisuje cimet kao biljku koja ima začinjen, topao i netoksičan ukus.
Čak i sada, TKM još uvek koristi cimet za zagrevanje krvnih sudova jetre, bubrega, srca i slezine, kao i za deblokadu vena. Takođe se uzima kao prirodni lek protiv raznih bolova i široko se koristi za lečenje više bolesti.
Jedna studija bavila se time kako cimet pomaže u preveniranju Alchajmerove bolesti kao jednog od najvećih neurodegenerativnih poremećaja. Ova bolest se, podsetimo, karakteriše akumulacijom abnormalnih tau (t) proteina i formiranjem amiloidnih beta plakova u mozgu.
Prema istraživačima, biološki aktivni sastojci u ekstraktu cimeta efikasno inhibiraju akumulacije tau proteina, agregaciju amiloidnih beta plakova i toksičnost u „in vivo“ i „in vitro“ modelima. Štaviše, polifenoli koji se nalaze u cimetu, rešavaju oksidativni stres i proinflamatorne (proupalne) signalne puteve u mozgu. Objasnili su da polifenoli u cimetu mogu da stupe u interakciju sa peptidima pre nego što počnu da se akumuliraju i postanu amiloidni beta plakovi, zaustavljajući njihovo formiranje.
„Kada se cimet unese u organizam, on prolazi kroz ekstenzivni metabolizam kako u tankom i debelom crevu, tako i u jetri. Sposobnost cimeta da utiče na nervni sistem uglavnom će zavisiti od sposobnosti njegovih metabolita da pređu krvno-moždanu barijeru“, navode istraživači.
Cimet ima snažan antibakterijski efekat
Osim što štiti od Alchajmerove bolesti, pokazalo se da cimet štiti i od bakterijskih patogena. Jedna druga studija pokazala je da cimet može da deluje na različite vrste bakterija kao što su Staphilococcus aureus, Escherichia coli i Salmonella tiphimurium.
„Patogeni koji se prenose hranom potencijalno se mogu upravljati upotrebom novih terapeutskih agenasa iz prirodnih izvora. Zbog toga smo odobrili upotrebu cimetovog ulja umesto hemijskih konzervansa, pored njegove terapeutske upotrebe kada se primenjuje zajedno sa drugim antibioticima“, napisali su autori ove studije.
Cimet se, inače, veoma lako može mešati sa bilo kojom hranom. Posipanjem ovog začina u desertima kao što su pite od jabuka ili mafini, ne samo da će im se dodati ugodan miris, već i njegove zdravstvene koristi. Ovsena kaša ili musli za doručak, takođe mogu da se pospu cimetom.
Cimet može da bude začin i za naptike. Kafa, čaj ili vino mogu biti začinjeni cimetom.
Tradicionalna kineska medicina upozorava da, iako cimet ima mnogo zdravstvenih prednosti, njegovo prekomerno konzumiranje može izazvati neželjene efekte. Preporučena dnevna doza cimeta ne sme da bude veća od šest grama.
Trudnice treba da budu oprezne sa cimetom, jer on može da našteti i njima i njihovoj bebi. Cimet je prirodni razređivač krvi, pa svako ko uzima takve lekove treba da se prethodno konsultuje sa svojim lekarom pre nego što uzme cimet u bilo kojoj značajnijoj količini.