IZ DUŠE ZATVORENIKA
Pokojni ljubostinjski iguman Sevastijan napisao je tokom tamnovanja u austrijskom logoru pesmu „Moravo, Moravo…“, posvećenu zarobljenoj Srbiji.
Sevastijan Putnik (1879-1951), iguman manastira Ljubostinja kod Trstenika, Prvi svetski rat proveo je u logoru Ašah u Austriji, gde je završio nakon optužbi da je skrivao deo arhive srpske Vlade.
U zarobljeništvo je poslat zajedno sa arhimandritom Konstantinom i jeromonahom Ruvimom u jesen 1915. godine, kada je 57. austrougarska divizija ušla u manastir.
Po završetku Velikog rata, u to vreme vladika žički Nikolaj Velimirović odlikovao je oca Sevastijana Crvenim pojasom za „dosadašnje revnovanje u monaškoj dužnosti, kao i javnom radu njegovom“. Iste, 1919. godine manastir posećuje i slavni dr Mihailo Pupin.
Jeromonah Sevastijan (Perić) Putnik postao je iguman nakon povlačenja Konstantina 1921. godine. Bio je autor monografija i beseda, ali jednu od najpotresnijih pesama napisao je upravo u logoru.
Posvećena je Moravi i zarobljenoj Srbiji, a naslov joj je „Moravo, Moravo…“
Još jednom samo iz tuđine gorke,
Da mi je pasti u naručja tvoja –
Na grudi tvoje, grudi dobrotvorke –
O, napaćena otadžbino moja!
To samo žudim ucveljen odavno –
Moravo, Moravо, moje selo ravno!
Još jednom samo da ti celivam
prah sveti tvoga mučeničkog praga;
još jednom samo da mi je da snivam
u hladu tvome o porazu vraga
i slavi tvojoj, koju čekam davno –
Moravo, Moravо, moje polje ravno!
Još jednom samo kad bih mogo čuti
Mili glas pesme ljubljenoga kraja
I svečan trenut, kada se ućuti
Tajanstveni šumor života bez vaja;
Da vidim tvoje uskrsnuće slavno –
Moravo, Moravо, moje selo ravno!
Pa posle neka ja preminem prvi.
Za ničim više žaliti neću.
Slobodne grude dragi su i crvi
U tamnom grobu, što po lešu kreću.
Snevaću mirno tvoje doba slavno –
Moravo, Moravо, moje polje ravno!
Izvor: Novosti.rs