NEISTINITA UVERENJA
Stručnjaci naglašavaju kako postoje određeni mitovi o holesterolu u koje mnogi još uvek veruju, iako su netačni.
Holesterol je vrsta masti koju telo koristi za izgradnju ćelijskog zida i sintezu nekih od esencijalnih hormona, pa je normalan gradivni sastojak svake ćelije tela. Proizvodi se u jetri i apsorbuje iz masti životinjskog porekla koje konzumiramo. Kad je nivo holesterola visok, može doći do začepljenja arterija, što remeti protok krvi.
Ako se ne stavi pod kontrolu, povišeni holesterol može dovesti do povećanog rizika od bolesti srca i krvnog sistema, ali i srčanog udara. Međutim, stručnjaci naglašavaju kako postoje određeni mitovi o holesterolu u koje mnogi još uvek veruju, iako su netačni.
Svaki holesterol je loš
Iako su visoki nivoi holesterola faktor rizika za razne bolesti, bez holesterola ne bismo mogli da preživimo.
„Nije svaki holesterol loš, iako mnogi ljudi misle da je to tako. On je nevini posmatrač s kojim se loše postupa u modernom načinu života, jer ljudsko telo nije dizajnirano da živi u okruženju gde ima viška hrane“, objašnjava dr Robert Grinfild.
Naime, takozvani LDL holesterol još se naziva i lošim holesterolom, jer povišen nivo u krvi povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. S druge strane, takozvani dobar holesterol ili HDL zapravo je potreban našem telu kako bi pravilno funkcionisalo i bilo zdravije.
Mršavi ljudi nemaju povišen holesterol
Kako tvrdi Grinfild, ovo je jedan od najčešćih mitova kada je reč o holesterolu. Naime, nivo holesterola zapravo zavisi od toga šta jedemo, ali veliku ulogu igra i genetika. Na primer, ljudi mogu da se rode s tendencijom nepravilne razgradnje holesterola i samim tim skloniji su nego neko ko možda samo ima višak kilograma.
Stručnjaci naglašavaju da čak i mršave osobe mogu imati abnormalno visok holesterol, a ostali faktori koji utiču na njegov nivo su hrana, telesna aktivnost, pušenje i unos alkohola. Kardiološkinja Aleksandra Lajoe dodaje i kako povišeni holesterol može da ima veze s poremećajima u radu štitnjače.
Povišeni holesterol uvek ima simptome
Iako bi to bilo dobro jer bismo najverovatnije odmah detektovali da imamo visok holesterol, stručnjaci naglašavaju kako to nije nužno jer, u većini slučajeva, visok holesterol neće izazvati nikakve simptome. Zbog toga se preporučuje redovno testiranje krvi kako bi se utvrdila njegov nivo.
Jedini znaci s kojima se holesterol može povezati jesu oni kasni, poput oštećenja srca ili začepljenja krvnih sudova. Ta stanja uzrokuju snažne bolove u grudima, srčani udar ili smrt.
Ako jedemo masno, imaćemo povišeni holesterol
Ova je tema mnogo složenija nego što bi se moglo očekivati.
„Holesterol koji neko konzumira ne mora nužno direktno da bude povezan s nivoima holesterola u organizmu. Zanimljiva je činjenica da konzumacija šećera ili jednostavnih ugljenih hidrata može dovesti do viših nivoa holesterola nego što je to slučaj kod čestog konzumiranja masne hrane“, objašnjava dr Lajoe koja dodaje da veliku ulogu u svemu ima i redovno vežbanje ili bilo kakva druga telesna aktivnost koja smanjuje rizik od visokog holesterola.
Ne postoji način da sami snizimo holesterol
Mnogi ljudi misle da, osim uzimanja lekova za snižavanje holesterola, ni na koji način ne mogu doprineti poboljšanju svog stanja, a to je potpuno pogrešno, tvrde stručnjaci.
Osim uzimanja lekova za snižavanje holesterola, njegov nivo možete poboljšati i održavanjem zdrave telesne težine, pravilnom ishranom, vežbanjem, izbegavanjem pušenja i prekomerne konzumacije alkohola.
Ako uzimamo lekove za snižavanje holesterola, smemo jesti sve
Ni ovo nije tačno, a mnogi veruju da je istinito.
Naime, bez obzira na to da li uzimate lekove koji snižavaju nivo holesterola, ako i dalje jedete šta želite i unosite višak kalorija, dobijaćete na težini. A kada dobijate previše na težini, posebno na području oko trbuha, možete razviti metabolički sindrom. Stručnjaci objašnjavaju kako je glavni zadatak ovih lekova da smanjuju LDL holesterol u krvi, a ne da kontrolišu našu težinu.
Izvor: Index.hr