ANTICIPATIVNI IMUNITET
Prema poslednjim istraživanjima nervni završeci koji detektuju bol mogu pomoći u aktiviranju imunog odgovora na infekcije kože.
Bol se univerzalno posmatra kao loša stvar. Pored neugodnog osećaja, bol je takođe povezan sa zdravstvenim problemima i može uticati na svakodnevne aktivnosti.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Cell osvetljava drugačiju stranu bola koja se ranije nije čula. Koristeći optogenetski model miša, istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu otkrili su da bol igra važnu ulogu u urođenom imunitetu i može pokrenuti rani oblik imunog odgovora koji može sprečiti širenje infekcije.
Činjenice o bolu
Godinama su naučnici razmišljali o bolu kao posledici upale. Oni su definisali bol kao nešto što se razvija iz potrebe tako da telo može imati sredstvo da upozori mozak na nekakav štetan podražaj. Bol je takođe postao glavni telesni SOS signal, koji upozorava mozak svaki put kada se neki deo tela povredi ili ne može pravilno da funkcioniše.
Bol je široko kategorisan kao nociceptivni bol, neuropatski bol ili u „druge“ vrste bola. Nociceptivni bol odnosi se na vrstu bola koja nastaje usled povrede tkiva i koji nervni sistem prijavljuje mozgu. S druge strane, neuropatski bol se aktivira kada nervni sistem podnese oštećenja usled mehaničkih povreda. Za razliku od nociceptivnog bola, neuropatski bol je često hroničan jer nervi ne zarastaju dobro.
Svaka vrsta bola koja ne spada ni u jednu ili drugu kategoriju klasifikuje se kao bol „druge“ vrste. Jedan primer za to je fibromijalgija (bol u mišićno-koštanom tkivu), disfunkcija nervnog sistema koja izaziva raširene bolove u telu i čiji je osnovni mehanizam slabo razumljiv. Fibromijalgija se ne smatra neuropatskim bolom, jer se razvija u odsustvu nervnih povreda.
Međutim, prema poslednjim istraživanjima bol ima širu funkciju nego samo da služi kao signal za oštećenje tkiva ili nerava. Naučnici sada uče da je bol važan i za odbranu domaćina i njegov imunitet protiv mikrobioloških patogena.
Nervne ćelije i novi tip imuniteta
Za potrebe svoje studije istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu razvili su životinjski model u kojem se neuroni ili nervni završeci koji osećaju bol u koži mogu lako aktivirati pomoću plave svetlosti. U nedostatku patogena i jednostavnom stimulacijom ove svetlosti, istraživači su otkrili da aktiviranje ovih neurona pokreće oslobađanje proteina koji se zove CGRP (peptid srodan kalcitoninu). Protein CGRP ima sposobnost regrutovanja imunih ćelija gde god da se proizvodi, što sugeriše da neuroni koji osećaju bol u koži mogu otkriti patogene i aktivirati imuni odgovor drugačiji od onih koji su poznati naučnicima.
U prisustvu kandide i stafilokoke (Candida albicans i Staphilococcus aureus), istraživači su prijavili da neuroni koji osećaju bol iniciraju imuni odgovor na borbu protiv infekcije. Neuroni su takođe slali signale kičmenoj moždini, koji su potom putovali nazad u kožu i aktivirali imunu odbranu oko mesta infekcije. Ovaj događaj, koji su istraživači nazvali „anticipativni imunitet“, bio je od značaja za sprečavanje infekcije.
– Ovo pokazuje da imuni i nervni sistem deluju sinergistički za odbranu domaćina – rekao je Danijel Kaplan, stariji autor studije i dodao da bi ovi nalazi takođe mogli da imaju značajne implikacije za razvoj specifičnijih terapija za autoimune kožne bolesti poput psorijaze.
Vodeći autor Džonatan Koen takođe je rekao da je učešće nervnog sistema u ovom konkretnom scenariju korisno, jer mreža neurona koja se nalazi u ljudskom telu može preneti informacije u nekoliko milisekundi. Za poređenje, imunološkim ćelijama su potrebni sati ili dani da učine isto.
– Razumevanje ove zaista nove vrste imuniteta postavlja intrigantno pitanje da li bismo mogli razviti lek za selektivno suzbijanje prekomerne autoimune upale u specifičnim tkivima, izbegavajući negativne neželjene efekte koji nastaju korišćenjem širokog imunosupresiva koji utiče na celo telo – naveo je Kaplan.