PRELUDIJUM
Umreću.
I neće žaliti za mnom zaboravljene jasike…
Radosno će šumeti
Nekoj drugoj zaljubljenici u poeziju
U crvene sutone na reci,
Sve će teći kao što je teklo:
Nijedan val moje Drine neće stati
Kad poslednji moj talas smiri oseka,
I dalje će se mrestiti ribe u virovima
I gačci u vrbacima će se pariti i pevati
O tri moje smrti:
O mrtvilu pre nego sam te srela,
O umiranju po rastanku,
I ovoj konačnoj koja je zakasnila:
Trebalo je da umrem pre bola druge smrti,
Bojim se da mu ni konačnost ne može ništa,
Šta ako kraj života nije i kraj ljubavi?
Bože,
Zar ću umirati za tobom dokle je večnosti
Pod zaboravljenim jasikama
Zaboravljena od tebe
I mojih pesama?