TEST NA SIFILIS
TPHA test se radi iz seruma ili plazme krvi, a može da se radi nakon minimalno šest nedelja od polnog odnosa.
TPHA serološki test koji detektuje određena antitela na spirohetu ili uzročnika sifilisa.
Punim nazivom Treponema pallidum hemaglutinacijski test ili TPHA test može da otkrije da li je osoba pozitivna ili negativna na polnu bolest sifilis.
TPHA test se radi iz seruma ili plazme krvi, a može da se radi nakon minimalno šest nedelja od polnog odnosa. U suprotnom slučaju je moguće da test pokaže lažno negativan nalaz. Svrha testa je dokazaivanje prisustvo specifičnih antitela na sifilis.
Za šta se radi TPHA test?
TPHA test pomaže da se otkrije da li je osoba pozitivna na polnu bolest sifilis. Sifilis je sistemska bolest koju prozrokuje Tremponema pallidum koja ima uobičajene fizičke simptome na polnom organu i koži.
Spiroheta koja prouzrokuje sifilis ne može dugo da preživi van ljudskog tela, a u njega ulazi putem sluznice ili kože. Za samo nekoliko sati već dospeva do limfnih čvorova i vrlo brzo se širi po celom telu.
Osim osoba koje sumnjaju na zarazu sifilisom, TPHA test se radi kod davalaca krvi i donora organa. Na THPA test mogu da budu upućene i trudnice.
Ako TPHA test bude pozitivan, radi se još jedan test za proveru. Ako postoje simptomi sifilisa, a dogodi se negativan TPHA test, potrebno je raditi dalje analize i ponavljati testiranje u intervalima od nekoliko nedelja.
Nalaz TPHA testa gotov je za oko sedam dana od dana uzimanja uzorka.
Simptomi sifilisa
Da bi se radio TPHA test, obično je potrebna prisutnost određenih simptoma sifilisa. Ova bolest ima tri stadijuma između kojih postoje periodi mirovanja. Zaraznost osobe koja ima sifilis traje tokom prva dva stadijuma.
TPHA test radi se tek nakon minimalno šest nedelja od poslednjeg polnog odnosa kod kog se sumnja na zarazu.
Infekcija sifilisom se prenosi polnim odnosom – vaginalnim, orogenitalnim i anorektalnim s obzirom na to da spiroheta u organizam može da uđe kroz sluznicu i kožu. Osoba u prvom i drugom stadijumu sifilisa je zarazna samo na dodir s kožom.
Mogućnost zaraze sifilisom nakon jednog polnog odnosa sa zaraženom osobom je 30 odsto.
Prvi stadijum sifilisa pokazuje simptome oko tri do četiri nedelja nakon zaraze. Prvo se pojavljuje promena na mestu ulaska u obliku crvene papile koja erodira, ulkusa ili rana sluznice.
Taj ulkus može da bude malo bolan, pa iz njega može da izlazi prozirna tečnost koja sadrži uzročnike sifilisa. Specifična rana usled zaraze sifilisom obično se pojavljuje na polnom organu, anusu ili rektumu kod muškaraca ili vulvi, cerviksu, rektumu i perineumu kod žena. Kod oba pola se pojavljuje na usnama.
Drugi stadijum sifilisa ili sekundarni sifilis pojavljuje se u okviru 10 nedelja nakon pojave specifične rane. U ovom periodu dolazi do povećanja limfnih čvorova i promena na organima.
Među simptomima sifilisa javljaju se i:
– povišena telesna temperatura
– malaksalost
– anoreksija
– umor
– mučnina
– glavobolje i kostobolje
– osip i promene na koži
– simetrični sifilitični dermatitis
– kondilomi na koži
Komplikacije kod zaraze sifilisom
Sifilisom može da bude zahvaćen svaki organ zbog čega je TPHA test važno uraditi čim prije i u što ranijoj fazi bolesti.
Mogu da se pojave promene na očima, problemi sa limfnim čvorovima, promene na zglobovima, moždanim ovojnicama, kostima, jetri, bubrezima i slezeni.
U retkim slučajevima mogu da se pojave i i simptomi meningitisa poput glavobolje, ukočenosti vrata, oštećenja moždanih nerava i gluvoća. Iako latentan period nema simptoma, može doći do ponavljanja s promenama u organizmu.
Lečenje sifilisa
Pre početka lečenja potrebno je uraditi preglede koji uključuju TPHA test na antitela. Kod više od polovine bolesnika dolazi do spontanog ozdravljenja, a u nekim slučajevima lečenje sifilisa može da se sprovede upotrebom antibiotika.
Ako se infekcija nakon pozitivnog TPHA testa ne leči, ona može da pređe u tercijarnu, opasnu fazu povezanu sa kardiovaskularni sistem koja simptome može da pokaže tek 20 do 25 godina nakon prvobitne infekcije.
Drugi testovi na sifilis
Osim TPHA testa mogu da se rade direktne metode poput patohistološke pretrage, detekcije živih Treponema pallidum tela, PCR indirektne metode, FT-ABS test kojim se dokazuje prisustvo treponemskih antitela, VDRL test i RPR brzi orijentacijski test.
Izvor: N1