REZULTATI ISTRAŽIVANJA
U poređenju sa muškarcima, zna se mnogo manje o tome kako žene doživljavaju bolest, ali se primećuje da češće imaju neželjene reakcije na lekove.
Biomedicinska istraživanja pomažu u razumevanju bolesti i načinu na koji mogu da se leče. U prošlosti, većina istraživanja je bila sprovedena na muškim ćelijama i eksperimentalnim životinjama, kao što su miševi. Pretpostavlja se da se rezultati takvih „predkliničkih“ istraživanja na muškarcima odnose i na žene.
Međutim, muškarci i žene različito doživljavaju bolest. To uključuje i način na koji se bolesti razvijaju, dužinu njihovog trajanja i težinu simptoma, kao i efikasnost opcija lečenja.
Telesna težina žena u odnosu na muškarce kao mogući razlog
Iako su ove razlike sada široko priznate, one nisu u potpunosti shvaćene. I zbog toga žene češće imaju neželjene reakcije na lekove.
Ovo je slučaj sa lekovima koji se izdaju na recept.
Žene doživljavaju oko 50 do 75 odsto više neželjenih reakcija od muškaraca. To dovodi do toga da se mnogi lekovi povlače sa tržišta zbog zabrinutosti za zdravstvene rizike kada su u pitanju žene.
Smatra se da su reakcije na lekove kod žena, u odnosu na muškarce, posledica razlika u telesnoj težini, a ne razlika koje se odnose na dejstvo leka.
Zbog toga se smatra da ako se doze leka prilagode prema telesnoj težini, žene će često primati niže doze nego sada, što može da ublaži neželjene reakcije.
Ali to možda nije slučaj.
U novom istraživanju objavljenom u „Nature Communications“, pokazano je da ova osnovna pretpostavka u biomedicini, da su žene „manje verzije“ muškaraca“, nije podržana za većinu pretkliničkih osobina (u slučaju nivoa glukoze, na primer).
Dakle, malo je verovatno da će se reakcije na lekove kod žena ublažiti jednostavnim prilagođavanjem doze telesnoj težini.
Neželjene reakcije na lekove su uobičajene i skupe za zdravstvenu zaštitu
Zasnivanje odluka o zdravstvenoj zaštiti žena na istraživanju sprovedenom na muškarcima, i obrnuto, ima potencijalno duboke posledice. U slučaju neželjenih reakcija na lek, uticaji su značajni i iz kliničke i iz ekonomske perspektive.
Nedavna studija procenjuje da je 250.000 bolničkih prijema u Australiji svake godine povezano sa lekovima, što zdravstveni sistem košta oko 1,4 milijarde dolara godišnje.
Takođe se pokazalo da reakcije na lekove produžavaju boravak u bolnici. U velikoj studiji u Velikoj Britaniji, pacijenti primljeni u bolnicu sa neželjenom reakcijom na lek ostali su u proseku osam dana.
Žene često navode neželjene reakcije kao razlog za prestanak uzimanja lekova. Ako bi doziranje lekova prilagođeno težini moglo da smanji neželjene reakcije na lekove, videli bismo da žene dobijaju veću potencijalnu korist od zdravstvenog sistema.
Težina dokaza
Ali koji dokaz imamo da će prilagođavanje težine funkcionisati?
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je već preporučila promene doze za žene za neke lekove (kao što je lek za spavanje zolpidem). Pored toga, čini se da doziranje prilagođeno težini za neke antifungalne lekove i antihipertenzivne lekove deluje.
Sa druge strane, reakcije na lekove su snažno povezane sa onim što lek radi u telu kod žena, a manje kod muškaraca. Takođe postoje mnoge dokumentovane razlike u fiziologiji između muškaraca i žena koje se odnose na to kako se lekovi apsorbuju i uklanjaju u telu, a ne na telesnu težinu.
Da bi se došlo do boljeg razumevanja, potreban je širi pristup. Stručnjaci sa australijskog univerziteta su pozajmili metod koji se rutinski koristi u evolucionoj biologiji, poznat kao „alometrija“, gde se odnos između osobine od interesa i veličine tela ispituje na skali.
Oni su primenili alometrijske analize na 363 pretkliničke osobine kod muškaraca i žena, koje obuhvataju preko dva miliona tačaka podataka iz Međunarodnog konzorcijuma za fenotipizaciju miševa.
Fokusirali su se na jednu od najčešćih životinjskih modela, na miševe.
Njihove analize su otkrile polne razlike u mnogim osobinama koje se ne mogu objasniti razlikama u telesnoj težini. Neki primeri su fiziološke osobine, kao što su nivoi gvožđa i telesna temperatura, morfološke osobine kao što su čista masa i masna masa, i osobine srca kao što je varijabilnost otkucaja srca.
Otkrili su da je odnos između osobine i telesne težine značajno varirao u svim osobinama koje su ispitali, što znači da se razlike između mužjaka miševa i ženki miševa ne mogu generalizovati: ženke nisu bile samo „manje verzije“ mužjaka.
Ignorisanje ovih razlika u nekim slučajevima, kao što su mere krvnih zrnaca, kostiju i organa, moglo bi da dovede do propuštanja mnogo varijacija populacije za određenu osobinu: do 32 odsto za žene i 46 odsto za muškarce.
Ova složenost znači da se moraju uzeti u obzir polne razlike za doziranje leka od slučaja do slučaja.
Jedna doza ne odgovara svima
U eri u kojoj su personalizovane medicinske intervencije na dohvat ruke, a rešenja specifična za pacijente su na horizontu, sada znamo da su podaci zasnovani na polu veoma potrebni za unapređenje nege na pravilan i efikasan način.
„Naša studija otkriva načine na koje se muškarci i žene mogu razlikovati u mnogim pretkliničkim osobinama, što ukazuje na to da bi biomedicinska istraživanja trebalo bliže da se fokusiraju na merenje kako, i na koje načine, se polovi razlikuju“, rekli su profesor evolucione biologije i sinteze Siniši Nakagava sa UNSV u Sidneju i Laura B. Vilson sa australijskog univerziteta.
Posebno, kada se otkrije veza između pola i doze leka, „naši podaci ukazuju da će doza verovatno biti različita za muškarce i žene“, rekli su naučnici.
Metode u njihovoj studiji mogle bi da pomognu da se razjasni priroda ovih razlika i obezbedi put ka smanjenju neželjenih reakcija na lekove.
Izvor: N1