CRVENDAĆ
Mali crvendać je strpljivo podnosio bol. Nastavio je da raspiruje vatru sve dok nije veselo zapucketala na ognjištu i zagrejala štalu…
Bilo je to na prvi Božić, kada je tek rođeni Hristos još ležao u jaslama, a u štali je bilo veoma hladno.
Grejana samo sićušnom vatricom, koja je gorela u ognjištu na glinenom podu, Majka Božija je gledala u nejaki plamen i sa strahom pomislila da će se vatra uskoro ugasiti, a Deva Marija nije imala snage da priđe, dune na ugalj i tako raspiri vatru.
Zamolila je vola:
„Molim te, duvaj na vatru, dobri vole.“
Ali ogromna životinja je nešto žvakala, razmišljala o svom i nije čula njen zahtev.
Bogorodica se tada obratila ovci:
„Molim te, duvaj u vatru, dobra ovco.“
Ali i ovca je nešto žvakala i razmišljala o nečem svom. U tom trenutku čula je samo grmljavinu, ali ne i tihi Bogorodičin glas.
U međuvremenu, žar je sijao sve skromnije, još nekoliko trenutaka, pa će se vatra ugasiti. I odjednom se začulo šuštanje malih krila. Bila je to ptica crvendać, međutim, u to vreme se zvala sasvim drugačije, nije nam poznato kako. Njena majušna krila su zalepršala nad umirućom vatrom. Kao mali mehovi, duvali su vazduh oko ognjišta i raspirivali plamen. Ugalj je uskoro postao jarko crven, vatra se razgorela, a crvendać je nastavio da maše krilima i istovremeno uspevao da peva, zviždući nešto veselo.
Ptica je povremeno sakupljala kljunom suve grane i bacala ih u vatru. Plamen se postepeno razbuktao i počeo je da neizdrživo pali ptičja prsa, koja su od te vreline postajala sve crvenija. Ali mali crvendać je strpljivo podnosio bol. Nastavio je da raspiruje vatru sve dok nije veselo zapucketala na ognjištu i zagrejala štalu.
Mali Isus je za to vreme spavao slatkim snom i smejao se u snu. Presveta Majka Božija je nežno pogledala u plamenom izgorene ptičje crvene grudi i rekla: „Neka od sada ova prsa bude sveti podsetnik na tvoje dobro delo.“
I tako se dogodilo. Od te svete noći, crvena prsa crvendaća podsećaju nas kakvo plemenito srce u sebi krije ta ptičica.