(NE)MOGUĆA MISIJA
Novi start-apovi pokušavaju da osmisle zdravije i bezbednije društvene mreže, koje bi bile više u demokratskom duhu. Ali, mogu li da se takmiče sa divovima internet-industrije?
Koliko nas je sebi za Novu godinu poželelo da batali društvene mreže? Oni koji su u tome već uspeli, u raznim studijama izveštavaju da bolje rade, lakše se koncentrišu i da su srećniji.
Ali takozvana digitalna detoksikacija nije lak poduhvat. Jer, društvene mreže mame neprekidnim nizom slika i snimaka koje obećavaju laku zabavu i razonodu.
Kontroverze oko Fejsbuka, Jutjuba ili TikToka niču zbog načina na koji platforme drže korisnike zakovanim za ekran u pokušaju da unovče njihove podatke i matrice ponašanja.
Takav biznis-model je katalizator za najveće probleme koji dolaze sa društvenim mrežama: zavisnost, loš uticaj na mentalno zdravlje, manjkava zaštita podataka, širenje dezinformacija, upadanje u eho-sobe gde se čuju samo istomišljenici…
„Mislim da ti problemi neće biti rešeni sve dok korisnici plaćaju korišćenje društvene mreže sopstvenim podacima“, kaže nam Kristijan Montag, profesor molekularne psihologije na Univerzitetu u Ulmu, koji je nedavno objavio istraživanje na ovu temu.
Šta je fediverzum?
Alternativne društvene mreže pokušavaju da izbegnu ovaj problem tako što su decentralizovane. Umesto algoritma, korisnici ili zajednice korisnika kontrolišu kako se sadržaj kreće platformom.
Mastodon je takva mreža, koja je stekla izvesnu popularnost otkako je Elon Mask preuzeo Tviter koji su neki korisnici potom demonstrativno napustili.
Umesto centralnog servera, Mastodon koristi „federaciju“ servera na kojima su različiti korisnički nalozi. Svaki server ima svoja pravila i protokole.
Kao mnoge slične aplikacije, Mastodon pokušava da korisnicima prepusti odluku o tome da li obrisati neku potencijalno štetnu ili uvredljivu objavu. Neke aplikacije dopuštaju glasanje, druge odluku prepuštaju izabranom žiriju ili nasumično odabranim korisnicima.
Aplikacije poput Stima ili Majnda imaju uključenu blokčejn tehnologiju u funkciju monetizacije. Kako bi nagradili (praktično dali bakšiš) određenom autoru na mreži, korisnici imaju kripto-novac kojem se može ući u trag, što proces čini transparentnim.
Neki stručnjaci ipak sumnjaju da aplikacije zasnovane na „federaciji“ razuđenih servera (fediverzum, dakle suprotno od univerzum) mogu da opstanu. Kažu, bez centralnog autoriteta koji nadgleda sadržaj i uklanja onaj nepriličan, ove aplikacije iz najbolje namere mogu da postanu Divlji zapad.
Ipak, Kristijan Montag je optimista. „Mislim da bi fediverzum mogao da bude budućnost“, rekao je on, dodajući da borba sa najvećim društvenim mrežama neće biti laka.
Da li platforme treba da budu javno dobro?
Nove aplikacije imaju kompleksne mehanizme u pozadini, što ih ponekad ne čini lakim za korišćenje. Platforme poput Fejsbuka ili Instagrama pak, imale su godine da testiraju i nauče kako da budu prijemčive korisniku.
Ima inicijativa koje se zalažu za drukčiji pristup – umesto novih platformi, treba insistirati na odgovornosti postojećih. „Među naučnicima traje debata o tome da li bi društvene mreže trebalo voditi kao javno dobro“, rekao je Montag.
„U tom scenariju morali bismo zamisliti da plaćamo pretplatu decentralizovanim platformama koje poštuju našu privatnost“, dodao je on.
Kako je ovaj naučnik zaključio, jedini način da imamo „zdravije“ društvene mreže, jeste da se one odvrate od biznis-modela koji sasvim počiva na proždiranju podataka i vremena korisnika.
Izvor: DW.com