RAGBI BEZ ZAŠTITNE OPREME
Nama, koji još pamtimo kako se igralo nekad, vratite fudbal, jer ovo što se danas igra više liči na ragbi bez zaštitne opreme…
Radni je dan, ali, za nas penzionere je isti kao da je vikend ili neki praznik. Počeprka se ponešto po kući ili dvorištu, onoliko koliko godine i zdravlje dozvoljavaju, a ostatak dana je za druženje, mada sve ređe, jer nas je sve manje, pošto su mnogi naši drugari već bacili kašiku, kako se to kaže.
Razgovori su, manje više šablonski: kako zdravlje, kako familija, šta ima novo, mada se to uglavnom svodi na uvodni razgovor, reda radi, gde jedan drugog slušaju na pola uva, pošto je ionako sve to mnogo puta rečeno. Ali, glavna tema kod većine dokonih penzionera svodi se na politiku, jer, kako se meni čini, penzioneri su veći političati od političara… Ta tema je nezaobilazna kod svih slojeva penzionera, od onih najneupućenijih u suštinu politike, pa sve do bivših intelektialaca. Кažem bivših, jer, u suštini, nije bitno šta je ko radio pre penzije. Sad smo svi samo bivši, odnosno – penzioneri.
Međutim, ove zime, 2022. godine, fudbal je u razgovorima preuzeo primat. Svetsko prvenstvo u fudbalu se ovaj put održava u Кataru, prebogatoj državi, koja živi od prodaje nafte i tečnog gasa. To je u stvari maleno poluostrvo u Persijskom zalivu, koje se oslanja na Saudijsku Arabiju.
Organizaciju Svetskog prvenstva su dobili pod vrlo problematičnim okolnostima, ali, štono kažu, para vrti gde burgija neće…
I tako, kao što rekoh, jednog radnog dana sastanem se sa svojim prijateljem Radovanom, da zajedno odgledamo jednu od utakmica na samom završetku šampionata. Iako se oko politike, uz obaveznu kaficu i rakijicu, baš i nismo uvek slagali, utisak o savremenom fudbalu nam je bio zajednički, Obojica smo se sa setom prisećali vremena neponovljivih driblinga Šekularca, Garinče, Pelea, Puškaša, Кrojfa, Euzebija, Ševčenka, i drugih majstora fudbala. Danas toga nema, ili, tačnije rečeno, ima vrlo malo, ne zato što nema igrača koji bi po svojim veštinama bili njima ravni, pa možda i bolji. Dovoljno je samo spomenuti Mesija, Ronalda, Mbapea, Levandovskog, Benzemu, Tadića, i tolike druge. Pa u čemu je onda problem? E to je Radovan u par reči lepo sve objasnio: „Ođe ako isti ma’ ne bačiš loptu kome gođ, ako je držiš u nogama, nosila ti ne ginu!“
I zaista, fudbal se, manje više, sveo na sirovu snagu i nemilosrdne startove, odnosno grubosti. A što je najgore, sve je to dozvoljeno, kao – to je remplovanje. Pa onda nazovite lepo tu igru remplovanjem, a nama, koji još pamtimo kako se igralo nekad, vratite fudbal, iliti nogomet. Jer ovo što se danas igra više liči na ragbi bez zaštitne opreme…