KOSMIČKI SAN
Osluškuje sve što od tebe traži,
mesta nema u pesmi ovoj za laži,
istinu negde skrivenu ovde potraži,
slušaj samo, ima više draži.
Izdaleka hoću da ti pričam priču ovu,
sve dok se čeka na sreću novu,
provlači se ovde nekako iščekivano,
tračak mašte i nade u glavi sačuvani.
Ali ono što sebi stalno pričaš,
možeš mnogo toga i meni da ispričaš,
jer uz reči nečije na nogama jačaš,
podignute glave nastavi da koračaš.
Behu to pusti snovi,
tamo gde sklapaju misli se moje,
ljubavlju se tople tvoji dlanovi,
često moraju prepirati se misli tvoje.
Deo po delić neke nove nade,
protivi se deliću stare dosade,
prolaze dani, sati
minuti,
sekunde,
ali samo priče stare se vrte,
o čemu razmišljate,
o kome brinete.
Uživaj u povetarcu koji te nežno nosi,
a nemir u srcu unosi,
čuje se kroz srce nečiji vrisak jako,
nekako mirno, spokojno nekako.
Sediš,
ćutiš
i razmišljaš,
nisu na srcu prorezane duboke rane,
brojiš te sitne dane,
nemir i mržnja srca ohola hrane.
Imaš snagu da dosegneš zvezde
i da menjaš prljavi, nemili svet,
kao suze na nebu što noću jezde,
cveta sa zemlje iznova uveli cvet.
Imaš sve, samo što nešto ne znaš,
nije teško, sebi moraš da priznaš,
ne plaši se,
samo ne znaš da sanjaš san,
iz tebe izlazi glas jasan.
Uhvati vetar u svoja jedra,
istražuj,
sanjaj,
otkrivaj,
jer kada prestaneš da sanjaš,
tada prestaneš život da živiš,
život postaje ptica slomljenih krila.
Svi snovi se mogu ispuniti,
ako smo u stanju ih pratiti,
čuda iz tame počinju da se dešavaju,
jer svi hrabrost za probleme imaju,
za sutrašnja pitanja,
snovi su jedini odgovori.
Nema lepše nade od one što je nikla iz tuge,
nema lepših snova od onih što ih rađa bol,
snovi tvoji nebom stoje poput duge.
A onda se snovi slome
u milion sitnih komada.San umire.
Ali u deliće se osmesi široki ne lome,
strah i hrabrost zajedno se u nemiru smire.
A ti mirno spavaš,
spavaj
i ne puštaj mi suzu kada krene,
ali kada krene,
suze su na zemlji te iskrene.
Zrnca peska čine planine,
trenuci čine godine,
a male sitnice
ceo život.