SNALAŽENJE U PROSTORU
Orijentiring je sport koji kombinuje trčanje preko različitih terena sa navigacijom na mapi i kompasu, a u cilju što bržeg stizanja do niza zadatih tačaka.
Oko 55 miliona ljudi širom sveta ima demenciju, odnosno grupu bolesti povezanih sa kognitivnim opadanjem ili mozgom koji ne radi tako dobro kao nekada. Ovo utiče na sećanja i sposobnost osobe da razmišlja i komunicira.
Najčešći tip demencije je Alchajmerova bolest.
Iako trenutno ne postoji lek za demenciju, postoje neki preventivni tretmani koji pomažu u usporavanju progresije bolesti kao i u ublažavanju simptoma.
Istraživači sa Univerziteta Mekmaster veruju da još jedna opcija za prevenciju i terapiju za demenciju leži u sportu koji se zove orijentiring.
Šta je orijentiring?
Orijentiring je sport izdržljivosti koji se oslanja na veštine navigacije. Učesnici dobijaju detaljnu mapu koju treba da koriste za navigaciju kroz stazu dok pešače ili trče.
„Orijentiring je sport koji istovremeno kombinuje trčanje preko različitih terena sa navigacijom na mapi i kompasu, u cilju da se što brže stigne do niza zadatih tačaka“, kaže Ema Vedington, studentkinja na Odseku za kineziologiju na Univerzitetu Mekmaster i glavna autorka ove studije.
„Orijentiring je bliski evolutivni surogat lovačko-sakupljačkim aktivnostima“, navodi ona.
Prethodne studije pokazuju da ljudi koji učestvuju u orijentiringu poboljšavaju parametre fizičke kondicije kao što su procenat telesne masti i aerobni kapacitet.
Studija iz 2015. o grupi starijih orijentiraca sa srednjom starošću od 69 godina otkrila je da su učesnici imali niži nivo psihičkog stresa i ukupno bolje zdravlje od drugih odraslih osoba njihovog uzrasta.
Kako orijentiring može pomoći demenciji?
Vedington je objasnila da je gubitak pamćenja kod Alchajmerove bolesti uzrokovan oštećenjem hipokampusa mozga. Vežbanje povećava zapreminu hipokampusa, za koji se smatra da pomaže u poboljšanju pamćenja.
„Kognitivni trening pomaže tim novorođenim neuronima da se integrišu u postojeću neuronsku mrežu, što u kombinaciji sa vežbanjem još više poboljšava pamćenje“, kaže Vedington.
Osim toga, studentkinja dodaje za Alchajmerovu bolest da je gubitak sposobnosti pronalaženja jedan od najranijih simptoma koji pogađa više od polovine svih pojedinaca sa ovim stanjem, čak i u najblažoj fazi bolesti.
„Stoga, intervencije osmišljene da ojačaju navigacione sposobnosti mogu pomoći u sprečavanju demencije“, objasnila je autorka studije.
„Naši rezultati pokazuju da ljudi koji učestvuju u ovom sportu prijavljuju bolju prostornu navigaciju i pamćenje, što sugeriše da bi orijentiring mogao biti korisna intervencija za jačanje sposobnosti pronalaženja puta tokom čitavog životnog veka kako bi se sprečila demencija“, dodala je ona.
Prednosti orijentiringa
Za ovu studiju, Vedingtonova i njen tim su anketirali 158 zdravih odraslih osoba starosti od 18 do 87 godina sa različitim statusom orijentiringa – iskustva u rasponu od nikakvog do elitnog.
Učesnici su odgovarali na pitanja o njihovom prostornom snalaženju, prostornoj i epizodnoj memoriji.
Nakon analize, istraživači su otkrili da su oni koji su učestvovali u orijentiringu imali bolju prostornu navigaciju i epizodnu memoriju. Naučnici veruju da ovo nudi dokaz da aspekti orijentiringa mogu biti korisni tokom celog života osobe.
„Vežbanje je jedan od najvećih faktora rizika koji se može promeniti za sprečavanje demencije“, rekla je Vedingtonova.
Orijentiring kao sledeći zdravstveni trend
Ova studija podržava prethodne nalaze da pojedinci koji se bave prostornom navigacijom imaju bolje rezultate u kognitivnim procenama u vezi sa tim aktivnostima.
Drugim rečima, ovo u izvesnoj meri podržava hipotezu ’iskoristi ili izgubi’ i pomaže da se pokaže da angažovanjem u aktivnostima koje uključuju određene kognitivne sposobnosti, neko može da poboljša te iste sposobnosti.
Iako časovi orijentiringa nisu dostupni u teretanama, ne bi bilo čudno da u bliskoj budućnosti orijentiring postane aktivnost koju preporučuju lekari kao zdravu i korisnu za prevenciju bolesti iz spektra demencije.