STRANAC
To je reka, malo plava, spremna da uđe krotko
U zavijutak, tamo gde polako rđaju
Tri zelene oštrice jablanova; gde ribe
Matica skrene blagim pritiskom na peraja.
Obala od peska se nenametljivo penje,
Kao slučajan pokret ruke; i onda stane
Na svežem rubu guste šikare topolika,
Naježene od vetra što prođe s druge strane.
Koraci ostavljaju bezvučan trag na pesku.
On se pomiče zamišljeno, i kao pega
Nestaje među lišćem, pa pojavi se opet
Na pesku, nepotreban, pitomo spuštenih ruku.
Pesma je ptice skliznula niz krljušt srebrnastu
Šikare topolika. Rekom plivaju ribe
I prve mrlje večeri. Veče je sveže
Ko zadrhtale ribe, tek prosute iz mreže.
On korača niz vlažni pesak ravnomerno
I malo ukočeno, već skoro kao lutka.
Ko da lebdi na strahu da će ga sledeći korak
Izvesti iz pejsaža, mnogo pre zavijutka.