DEMONIMA „STRAŠNI KNEZ“
Propoved Svetog Jovana Zlatoustog povodom početka Svetog posta pod naslovom „Bog je čoveka u ruke postu predao“.
Svetao je današnji praznik, i ovo sabranje mnogo je značajnije od običnih sabranja. A šta je uzrok tome?
Ja bih rekao da je sve to zbog posta, ali ne zbog onog koji je počeo već zbog onoga koji će tek početi.
On nas je u ovaj dom (Crkvu) očinski prikupio, on je i one, koji se pre toga lenjiše, u materinski zagrljaj vratio. A kada je on toliku revnost probudio u nama a tek ga iščekujemo, neće li, kad nastupi i počne, i veću bogobojazan u nas uneti? Jer stanovnici nekog mesta lenjost ostavljaju i vredni postaju kada kakav moćan knez treba tu da dođe.
Ali nemojte se plašiti kada čujete da je post strašni knez. Jer nije on nama strašan nego demonima. Zato, ako vidiš nekog nečastivog, pokaži mu lice posta i odmah će se skameniti, strah će ga nadvladati i kao vezan u lance usplahiriće se, a posebno onda ako je sa postom udružena i njegova sestra molitva. Zato je i Hristos rekao: A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom (Mt 17, 21).
A ako post proganja neprijatelja našeg spasenja i demonima je tako strašan onda i mi treba da ga zavolimo i prigrlimo, a ne da ga se bojimo. A ako treba nečeg da se bojimo onda je to pijančenje i prejedanje a ne post, jer ovo prvo nam ruke vezuje na leđa i predaje nas, kao robove i zatočenike, pod vlast strasti, kao nekom surovom zapovedniku. Post pak, ako nas i nađe savladane i okovane, od okova nas izbavlja i od muka oslobađa i pravoj slobodi nas vraća. A kad on i protiv naših neprijatelja vojuje i od ropstva nas izbavlja i u slobodu vraća, kakav drugi dokaz tražiš za njegovo prijateljstvo prema ljudskom rodu: Dokaz za njegovo prijateljstvo već i u tome počiva što on voli ono što je nama korisno.
Ako želiš da saznaš kako post pruža ljudima i ukras i veliku sigurnost i opreznost, tad zamisli blaženi i čudesni rod monaha, koji pobegavši od svetskih meteža odoše na vrhove planina u pustinjačku tišinu kao u neko tiho pristanište i post za svog saputnika za ceo život primiše, Zato ih on i od običnih ljudi čini anđelima. I ne samo monahe, već ako se nađe i u svetu neko ko ga ljubi, on ga uzdiže u samu visinu bogomudrija. A i sami Mojsije i Ilija, koji su, među starim prorocima, bili kao stubovi, ako su se i po drugim svojim dobrodeteljima proslavili, ako su i veliku slobodu pred Bogom imali, iapk kad god su nameravali da se Bogu približe koliko je to moguće ljudima i da sa njim razgovaraju, postu su pribegavali te su njegovom rukom bili privođeni k Bogu. A i sam Bog, pošto beše sazdao čoveka, odmah ga je predao u ruke postu, kao čedoljubivom ocu i izvrsnom učitelju, koji ga upućuje na spasenje. Jer one reči: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njeća ne jedi (Post 2, 16-17) predstavljaju vid (oblik) posta.
Ako je u raju bio potreban post, koliko mora biti potrebniji van raja? I ako je ovakav melem i pre zadobijene rane bio koristan, koliko će on to biti po zadobijanju rane? I ako je i pre nego što se borba pohote pojavila ovo oružje za nas bilo spasonosno, to sad posle toga što je rat kako od pohote tako i od demona nastupio, dejstvo posta za izbavljenje po nas će biti i veće. Jer da je Adam onaj glas poslušao, ne bi morao da sluša i ovaj druti: Jer si prah, i u prah ćeš se vratiti (Post 3, 19). Ali on je zapovest onu pogazio i postao kriv smrti, podvrgao se brigama, bolestima i žalostima, a i sam mu život teži od smrti postade, te nikoše iz njega trnje i šipražje, muka i bolesti i raznovrsne nevolje.
Uviđaš li kako Bog negoduje kad se post zanemari? Ali sad shvati da se On i raduje kad se post poštuje.
Kao što je za prezrenje posta onome koji ga prezire kao kaznu smrt dao, tako je i od onih koji ga poštuju smrt otklonio. Pa da bi ti moć njegovu još bolje predočio, takvu mu je silu dodelio da je post mogao i posle presude i posle izlaska na gubilište osuđenike i sa pola puta vratiti i život mu darovati. I ovo je On, ne nad dvoje ili troje ili dvadeset ljudi, no nad celim narodom, nad onim čudnim i velikim Ninevijskim gradom, koji je već klecao pa i glavu k propasti priklonio da namenjeni udarac odozgo primi, učinio, kad ga je kao neka nebeska sila iz samih smrtnih čeljusti istrgao i k životu povratio.