Trudničko bolovanje mogu koristiti sve zaposlene trudnice, uključujući i preduzetnice, odnosno žene koje samostalno obavljaju neku privrednu delatnost. Između ove dve kategorije zaposlenih trudnica postoje određene razlike u ostvarivanju prava koje će novim Zakonom čije se donošenje očekuje na leto biti donekle premoštene.
Za trudnice koje su zaposlene kod poslodavca, za ostvarivanje ovog prava nije od značaja da li je trudnica zaposlena za stalno, na određeno vreme ili je angažovana na osnovu ugovora o delu.
Bitno je da postoji kontinuitet radnog angažovanja i ispunjenost uslova predviđenih zakonom. Ukoliko je trudnica zaposlena po osnovu Ugovora o radu na određeno vreme, poslodavac ne može otkazati ugovor dok traje trudničko bolovanje.
Trudničko bolovanje može se otvoriti radi održavanja trudnoće ili neposredno pred porođaj. Za vreme trajanja ovog bolovanja, trudnica ima pravo na naknadu zarade. Ova naknada isplaćuje se iz obaveznog zdravstvenog osiguranja a za ostvarivanje prava potrebno je podneti zahtev i priložiti odgovarajuću dokumentaciju.
Uslovi i dokumentacija za otvaranje trudničkog bolovanja
Trudničko bolovanje može se otvoriti ukoliko zaposlena trudnica ima određene zdravstvene probleme ili komplikacije u trudnoći. Takođe, postoji zakonski okvir kada trudnica najranije može otvoriti trudničko bolovanje i kada je obavezna da to učini.
Zaposlena trudnica može odmah otvoriti trudničko bolovanje ukoliko je to potrebno radi održavanja trudnoće a na osnovu mišljenja i nalaza lekarske komisije. Takođe, bolovanje se može prekinuti, u kom slučaju se trudnica vraća na posao a može se i produžiti ukoliko je to potrebno.
Ukoliko je trudnoća zdrava, trudničko bolovanje može se otvoriti 45 dana pre predviđenog termina za porođaj, a najkasnije 28 dana pre termina. Nakon porođaja, za ženu počinje da teče porodiljsko odsustvo.
Za otvaranje trudničkog bolovanja potrebno je da trudnica pribaviti osnovnu dokumentaciju odnosno lekarske doznake, kao i nalaz lekarske komisije ukoliko održava trudnoću. Ovu dokumentaciju, zajedno sa kopijom računa, trudnica dostavlja knjigovodstvu firme koje potom prikuplja i dostavlja ostalu dokumentaciju.
Trudničko bolovanje preduzetnica može otvoriti pod istim uslovima kao i žene zaposlene kod drugog poslodavca, i to od prvog dana registrovane trudnoće a na osnovu nalaza lekarske komisije ili pred porođaj.
Ukoliko preduzetnica samostalno obavlja delatnost, odnosno nema zaposlenih radnika, može otvoriti trudničko bolovanje na dva načina. Prvi način je „zamrzavanje“ preduzetničke radnje“ a drugi je imenovanje zamene odnosno poslovođe.
Za otvaranje trudničkog bolovanja pored osnovne dokumentacije, potrebno je da preduzetnica pribaviti rešenje iz APR-a o zamrzavanju radnje ili imenovanju poslovođe, uverenje iz poreske uprave o visini bruto osnovice za prethodni kvartal a za zaposlenog ukoliko ga ima, izvod stanja poreza za mesec koji se potražuje.
Visina naknade za vreme trudničkog bolovanja
Za vreme trudničkog bolovanja predviđena je naknada u visini prosečne zarade koju je trudnica ostvarila u prethodnih godinu dana. Međutim, predviđena su izvesna ograničenja pa iznos naknade ne može biti viši od najviše mesečne osnovice za doprinose koji ulazi u prosečan iznos zarade.
Ova osnovica se menja svake godine a naknada zarade usklađuje se svaka 2 meseca na osnovu kretanja prosečne mesečne zarade u Srbiji. Naknadu za prvi mesec trudničkog bolovanja isplaćuje firma odnosno poslodavac dok se za ostale mesece, naknada isplaćuje iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Zapravo, nakon prvog meseca, poslodavac i dalje isplaćuje naknadu zarade zaposlenoj trudnici a onda se iznos naknade refundira od strane države, dakle, vraća se poslodavcu. Isplata se vrši sa namenskog računa poslodavca na račun trudnice. Trudničko bolovanje ulazi u radni staž.
Kada su u pitanju preduzetnice, prvi mesec trudničkog bolovanja je na teret preduzetnice, a sve ostale mesečne naknade refundira država i to najkasnije u roku od dva meseca 60 dana od predaje dokumentacije za trudničko bolovanje.
Ukoliko je preduzetnica „zamrzla“ svoju delatnost, ima pravo da joj se refundira 100% osnovice na osnovu koje se određuje visina naknade za vreme trudničkog bolovanja jer ne plaća poreze i doprinose usled prekida delatnosti. Međutim ukoliko preduzetnica želi da joj za vreme trudničkog bolovanja teže radni staž, moraće i dalje da uplaćuje doprinose.
Ukoliko je preduzetnica otvorila trudničko bolovanje imenovanjem poslovođe u obavezi je da za njega plaća poreze i doprinose, a za sebe zdravstveno osiguranje. Prema tome, po ovom modelu preduzetnici se refundira 50% od osnovice a radni staž se obračunava.