PRIČA IZ RUSKE TRADICIJE
Tri devojčice su odabrale knjige i otišle. Odrasli su bili iznenađeni njihovom dubokom verom, jednostavnošću i iskrenošću…
Tri devojčice, Sveta, Nataša i Lida su došle u biblioteku da zamene duhovne knjige, a odrasli su ih pitali: „Zar ste to pročitali tako brzo?“
Devojke su se zastidele, ali su ipak zaiskale: „Molim vas, dajte nam debelu Bibliju za čitanje“.
„Prerano je to za vas. Vi i dalje sporo čitate“, rekla je načelnica biblioteke.
„Možemo vam dati nešto o životu svetaca“.
I sama bibliotekarka je držala Akatist Svetom Nikolaju Čudotvorcu u svojim rukama. Lida, kratkovida devojčica, stalno žmiri kada pokuša nešto da pročita. Uzela je da čita naglas iz Akatista: „Raduj se, utešujuća brigo onih koji tuguju…“
Na udivljenje odraslih, Lida je potom iznela jedan slučaj u želji da potvrdi ove reči. Govorila je sa takvom verom da su joj oči sijale nebom:
„Dok se ja još nisam rodila, jedna žena je na stočnoj pijaci kupila kravu i povela je kući. Moram reći da je živela u udaljenom selu. Krava je bila mršava i neuhranjena, najpre je hodala polako, zatim je legla nasred puta i nije želela da ide dalje. Žena ju je milovala, govorila joj je najpre lepe, pa potom preteće reči, ali krava nije ustala. Žena je zaplakala od muke i nemoći, i počela je da se moli Bogu. A onda se setila da bi bilo dobro da pozove onoga ko hita da ljudima pruži pomoć, Svetog Nikolaja Čudotvorca. `Pomoćniče naš, Božji ugodniče Nikolaje, pomozi kravi da stigne do naše kuće. Imam decu bez oca hranitelja. Čekaju mleko, ali krava umire`. Žena je gorko plakala. Bog je, videvši ženinu nevolju, poslao starca. Sveti Nikolaj je došao sa grančicom, potapšao je kravu, a ona je ustala i krenula. Sveti Nikolaj je na rastanku rekao ženi: „Vi, mlada damo, poterajte kravu u dvorište poslednje kuće u selu, a ono što vam tamo daju, uzmite, ne odbijajte“.
Žena je učinila ono što joj je svetitelj savetovao. Dve starice koje su tamo živele pustile su je da prenoći kod njih i nahranile su je, a ni krava nije ostala bez hrane i pića.
Sledećeg jutra dali su im hranu za put. A krava se odmorila tokom noći i brzo otrčala kući…
Čuvši priču, devojčice su se podsmevale Lidi: „Kažeš da tada još nisi bila rođena, a pričaš kao da si sve to videla svojim očima“.
Lida im se blago osmehnu: „Ali sve je to istina! Bilo je baš tako! Ta žena je i sada živa. To je moja draga baka, i ona mi je sve to ispričala. Ona sama nije zaboravila Svetog Nikolaja Čudotvorca i naučila nas je da svakog četvrtka čitamo akatist Svetom Nikolaju zajedno sa njom“.
Devojčice su odabrale knjige i otišle. Odrasli su bili iznenađeni njihovom dubokom verom, jednostavnošću i iskrenošću. Odlučili su da im daju ono što su tražile.
„Neka deca čitaju debelu Bibliju“, rekli su, „jer mudrost ne dobijaju od odraslih, već po milosti Božjoj“.
Prema priči V. I. Cvetkove