Da je vitamin D važan, čini se da i ptice na grani znaju. Na svakom koraku se srećemo sa tekstovima ili reklamama u kojima se ističe njegova važnost. Čak i kada odemo bilo kom lekaru specijalisti, preporučiće nam dodatnu suplementaciju ovim vitaminom kako bismo rešili postojeći problem.
Vitamin D često nazivaju i hormonom ili izjednačavaju njegovu ulogu u organizmu zbog toga što se receptori za ovaj vitamin nalaze u skoro svim ćelijama u organizmu. Upravo zbog toga se za mnoge endokrine bolesti preporučuje redovna suplementacija ovim vitaminom.
Vitamin D – „vitamin sunca“
Vitamin D između ostalog nazivaju i „vitaminom sunca“ zbog toga što je izlaganje sunčevoj svetlosti jedan od načina da se poveća njegov nivo u organizmu. Preporučuje se sunčanje lica, šaka i ramena u najtoplijem delu dana oko 10 minuta kako bi se popunile zalihe.
Ono što treba naglasiti je da se apsorpcija ovog vitamina smanjuje za 95 % prilikom nošenja kreme sa zaštitnim faktorom 30. To naravno ne znači da treba da prestanemo da se štitimo od sunca, pogotovo sa sve jačim UV zracima, jer posledice mogu biti mnogo ozbiljne. Umesto toga, ako smo u prilici, možemo izložiti lice i ruke suncu na nekih desetak minuta, a onda se zaštititi.
Vitamin D u hrani
Osim sunčanjem, vitamin D se u organizam uneti i putem hrane. Ima ga u jajima, mleku, ribi (haringa, losos, tuna sardine), džigerici, divljim pečurkama, ali i u obogaćenim industrijskim proizvodima.
Uloga u organizmu
Vitamin D u organizmu ima pre svega zaštitnu funkciju jer direktno deluje na imunološki odgovor organizma. On učestvuje u homeostazi kalcijuma i fosfora. Reguliše rast ćelija i međućelijsku komunikaciju, ima ulogu u kontroli lučenja insulina i osetljivosti na insulin. Direktno utiče na smanjenje simptoma autoimunih bolesti kao što su Hašimoto, dijabetes, Grevs – Bazedovljeva bolest… Neka istraživanja pokazuju i da ima direktan uticaj na smanjenje razvoja kancerogenih ćelija. Utiče i na kardiovaskularni sistem i pomaže u kontroli krvnog pritiska.
Simptomi nedostatka
Smatra se da danas oko milijardu ljudi na planeti ima deficit vitamina D u organizmu. Simptomi nedostatka ovog vitamina u organizmu su konstantan umor, bolovi u mišićima, pad imuniteta i česte virusne infekcije. Pored ovih, još jedan od jasnih simptoma nedostatka ovog vitamina jeste i lošija kontrola glukoze u krvi i neadekvatan odgovor ćelija na insulin što direktno dovodi do insulinske rezistencije.
Bolesti koje se javljaju usled nedostatka ovog vitamina su osteoporoza, rahitis, maligna oboljenja, dijabetes, alergije i astma, multipla skleroza, psorijaza.
Kako ga nadoknaditi?
Prva linija odbrane usled nedostatka vitamina D je sunčanje i ishrana bogata već pomenutom hranom – jajima, ribom i obogaćenim proizvodima. Međutim, ukoliko postoji ozbiljan nedostatak ovog vitamina ili je zimski period (a tada nam je najpotrebniji) neophodno je uzimati suplemente.
U apotekama se mogu naći suplementi vitamina D u samostalnoj formi ili u kombinaciji sa nekim drugim vitaminima ili mineralima. Preporučena dnevna doza za odrasle osobe je od 1000 do 2000 IU dnevno. Kada su suplementi u pitanju treba voditi računa da se ne pretera sa njima jer mogu dovesti do hipervitaminoze. Iako je ovo stanje jako retko, može dovesti do oštećenja bubrega. Najbolje bi bilo da, ako već koristite suplemente, onda i redovno proveravate nivo ovog vitamina u krvi.