BUDA SA ŠANKA

Veliki mudrac, lako tako. Složi onaj mrtvi izraz lica i onda ekipi u birtiji prodaje maglu. Buda sa šanka, jebote!

Vidiš, stvar je u tome, ako ti i njemu kažeš točno ono što te muči, znači baš točno – točno, on će se svejedno posrat na to.

To jest, nije da će se posrat na to. Nasmiješit će se i odmahnut glavom. Kužiš? Ma dašta. Kužiš, znači? Ma naravno, sve mi je jasno. Lik je odlipia. Umislia si da je popia svu pamet svita i sad glumi glumu, a ekipa puši spiku. Sve on zna, ne mora ništa ni govorit. A kurac moj zna! Ma nije u tome stvar, jebote. Uporno ti po tome lupaš.

Nije u tome stvar, čovječe! Kako ne kužiš? U pravu je. Jer čak i ako mu sve točno kažeš, ako točno prokužiš što te muči i savršeno to izdiktiraš – ili bilo što! – tipa, da prokužiš njegovu metodu rada i kažeš mu sve ovo što ja tebi kažem, ponovo promašuješ bit. I zato on ne mora ništa ni reći.

Samo sluša i odmahuje glavom, dok ne skužiš da ništa ni ne treba kužit. E, e. To, točno to. Veliki mudrac, jebote, lako tako. Složi onaj mrtvi izraz lica i onda ekipi u birtiji prodaje maglu. Buda sa šanka, jebote. Sidi tamo i mrcvari onu svoju usranu bevandu cilu vječnost i čeka da ga netko počasti.

I šuti, samo šuti. Čak i kad ga počastiš, lik šuti, ni da zahvali! Ne kužim to, eto. Kako netko tko samo šuti može na ljude ostavit dojam da je mudar? Jebote, ja bi prije reka da je glup ka top! Bit će i je. Mutav! Kad ne kužiš – Pa ne kužim, e. Da, ne kužiš! Stvar je u tome da ne trebaš ni htjeti kužiti, stvar je u tome da se odrekneš kuženja u potpunosti.

Čim nešto kužiš, ponosan si što kužiš i onda se vežeš uz to, postaje ti bitno. A ništa nije bitno. Bilo točno ili netočno, svejedno je. Bitno je da ti je svejedno.

Zato on je (!) mudar, jer ništa ne kuži jer samo šuti, jer je ravnodušan čak i kad srče onu bevandu jer mu nije bitno tko ju je platio ni hoće li mu tko zamjerit što na sve odmahuje glavom. Kužiš?! Ma dašta!