NEBESKA PROSLAVA VASKRSENJA
Dan farbanja jaja se bliži, a domaćice koje su u kući tokom prošle godine imale smrtni slučaj ne znaju šta da rade.
Bliži se Vaskrsenje Hristovo, najveći hrišćanski praznik, a porodice koje su izgubile voljenu osobu su u dilemi po pitanju farbanja jaja.
Na veliki petak, dan kada je Isus razapet na krst, u mnogim krajevima je običaj da se farbaju jaja kao simbol vaskrsenja i krv, novog života. Zbog crvene boje često domaćice izaberu farbanje prirodnim putem u lukovini, a šaraju ih voskom ili raznim travkama.
Ako pratimo stara pravila, prvo jaje koje se izvadi i skuva boji se u crvenu i ostavlja se po strani, postaje čuvarkuća koja „štiti“ ukućane i dom. jaja koja ostanu, boje se u različitim bojama i šarama, što bi se reklo na radost.
Najčešće se boje u rano jutro na Veliki petak, mada zavisno od mesta, može i u četvrtak (dan pre) ili subotu (dan posle Velikog petka).
Veliko pitanje se postavlja da li ukućani koji su izgubili te godine člana porodice, farbaju jaja i proslavljaju Vaskr? Po pravilima Srpske pravoslavne crkve na velike praznike kao što je Uskrs (pa čak i krsna slava) ne odstupa se od uobičajene tradicije. Svaka kuća, pa i ona u žalosti, boji prvo crveno jaje – čuvarkuću, a ostala po želji.
U nekim krajevima nije praksa da se jaja boje u vesele boje, već da se sva farbaju u lukovini. U centralnoj Srbiji, na primer, običaj je da se jaja samo obare, ne i da se boje. U drugim mestima se prave „crna“ jaja, odnosno farbaju se u orahovini ili uz pomoć cerove kore, kako bi se dobila tamna, boja žalosti. Istorijski spisi kažu da su se ona obično nazivala „kaluđerima“ i da nisu imala nikakvu dekoraciju niti sličice.
Po pravilu Srpske pravoslavne crke, poželjno je razlikovati slavlja poput Božića, Vaskrsa i krsne slave jer su to nebeske proslave, pa samim tim i naši upokojeni slave sa nama.
Izvor: Mondo