UTICAJ NA KOŽU
U Evropi su odavno prepoznali i shvatili da kozmetički proizvod značajno može da utiče na zdravlje ljudi i onda su uveli set zakonskih propisa kojima se uređuje ova oblast.
Svako od nas koristi neki kozmetički proizvod. Neko u tome uživa pa koristi više kozmetičkih proizvoda u toku dana, dok pojedinci svoje potrebe svode na minimum i koriste uglavnom sapune, dezodoranse i paste za zube. Svaki od ovih proizvoda ima uticaja na našu kožu.
Izbor proizvoda je širok. Često ih biramo prema tome kako su upakovani ili na osnovu marketinške poruke koju imaju. Retko razmišljamo o tome koliko su oni zapravo bezbedni.
U Evropi su odavno prepoznali i shvatili da kozmetički proizvodi značajno mogu uticati na zdravlje ljudi i još davne 2009. uveli su set zakonskih propisa kojima se uređuje ova oblast Cosmetic regulative 1223/2009.
Kako Srbija teži da bude deo te iste Evrope, kod nas je 2019. donet Zakon o predmetima opše upotrebe kao i Pravilnik o kozmetičkim proizvodima koji bliže uređuje ovu oblast. Ove godine tačnije 10. aprila ovaj Pravilnik je nakon četiri godine prilagođavanja ušao u punu primenu. Mnoge proizvođače male i velike je izgleda iznenadila ova primena zakona, jer se nisu adekvatno pripremili.
Šta donosi ovaj Pravilnik o kozmetičkim proizvodima?
Prema zakonskim propisima Republike Srbije i Pravilniku o kozmetičkim proizvodima iz 2019. i Kozmetičkoj uredbi 1223/2009 (Cosmetic regulative 1223/2009) predviđeno je da se za svaki kozmetički proizvod pre puštanja uradi procena bezbednosti kozmetičkog proizvoda.
Ova procena se vrši na osnovu brojnih parametara. Veoma je složena procedura. Vrši se na osnovu kvalitativnog i kvantitativnog sastava, toksikoloških podataka svake sirovine, izloženosti sirovinama.
Od značaja su informacije da li se kozmeički proizvod zadržava na koži (leave-on) ili se spira sa kože (rinse-off), zatim površina kože na koju se nanosi (ukoliko je proizvod za telo površina je veća u odnosu na lice), dnevna izloženost proizvodu, da li je za slukožu, da li je namenjen deci. Uvek moramo uzeti u obzir i da pojedini proizvodi sadrže iste sastojke, recimo konzervanse, čime se povećava njihova koncentracija i resorpcija kroz kožu. Tu moramo uzeti u obzir kumulativni efekat.
Testovi stabilnosti proizvoda su ti koji mogu da nam ukažu da proizvod nije dovoljno stabilan za plasiranje na tržište.
Mikrobiološki testovi su ti koji se najčešće rade. Tu moramo razlikovati klasičan mikrobiološki test i Challenge test. Razlika je velika. Mikrobiološki test trenutno meri u kojoj meri je vaš proizvod kontaminiran bakterijama i gljivicama.
Challenge test s druge strane nam govori koliko je naš proizvod otporan na kontaminaciju koja se može desiti nakon otvaranja proizvoda. Veoma je značajan za određivanje perioda nakon otvaranja proizvoda (PAO), koji se označava otvorenom kutijicom.
Procenu bezbednosti vrši farmaceut ili toksikolog. Međutim, to ne može biti bilo koji farmaceut. Procena bezbednosti nije egzaktna. Ona se radi na osnovu širokih znanja koje procenitelj bezbednosti kozmetike poseduje iz kozmetologije, farmacije, medicine, toksikologije, hemije. To mora biti osoba u koju imate poverenja da će svojim znanjem uraditi pravilnu procenu, i skrenuti vam pažnju ukoliko nešto nije u redu, jer bezbednost potrošača je na prvom mestu.
Kako bi proizvođačima olakšali formulisanje u zakonskim propisima postoje liste tj. prilozi. U Prilogu 2. našeg Pravilnika o kozmetičkim proizvodima april 2019. nalazi se lista zabranjenih supstanci, Prilogu 4. lista dozvoljenih boja, Prilogu 5. lista dozvoljenih konzervansa, Prilogu 6 lista dozvoljenih UV filtera.
Svaku od ovih lista treba proveriti. U martu mesecu je bila i poslednja izmena ovih listi, što nam govori da je Srbija ozbiljna u nameri da isprati evropske tokove s obzirom da su u Evropi ove promene daleko češće i prate savremena dostignuća i naučne dokaze.
Ambalaža takođe igra veliku ulogu u proceni bezbednosti. Materijali od kojih se pravi ambalaža često ispuštaju različite sastojke u sam proizvod o čemu takođe treba voditi računa. To su nam supstance koje se mogu naći u tragovima, ali od kojih zavisi da li je proizvod bezbedan.
Izvor: Nova ekonomija