SVETA VODICA
U pravoslavlju postoji „malo“ i „veliko“ osvećenje vode. „Malo“ osvećenje vode se vrši veoma često, dok se „veliko“ osvećenje vrši prvenstveno na dan Bogojavljenja, ali i drugim prilikama.
Osvećenje vode se vrši prizivom Duha Svetoga. Treba znati da se osvećenje vode ne vrši na magijski način, nego tu postoji i čovekovo slobodno saučestvovanje. Vernici u raznim prilikama uzimaju osvećenu vodu putem pijenja ili putem škropljenja. Na taj način oni primaju blagoslov raspetog i vaskrslog Sina Božijeg Isusa Hrista. Drugim rečima, osvećena voda ima daleko veći značaj nego što je to bio slučaj sa upotrebom vode prilikom pranja i očišćenja ljudi u drugim religijama.
„Voda posle priziva Svetoga Duha i Njegovog prisustva u istoj, nije više obična voda, nego je ona postala osvećena. Drugim rečima, ona je zadobila iskupiteljski značaj i osobinu, postala je „živa voda“, spasonosna, osvećujuća i životonosna – „voda života“, jer ima u sebi blagodat i silu Duha Svetoga – „silu osvećenja“, to jest, u njoj je prisutan sam Duh Sveti koji čini da voda postane sveta i spremna da osveti, presazda i usini one koji se u njoj krštavaju. Tačno je, dakle, da postoji voda, ali sve je od blagodati Duha Svetoga, koji je „zalog života“.
Drugačije rečeno, osvećena voda silom Božijom zadobija „blagodat duhovnu i silu dejstvujuću“, a van Trojičnog Boga voda ostaje najobičniji elemenat (obična materija), i kao takva nemoćna da pruži čoveku bilo kakav duhovni preporod“. Ali treba znati da „svu svoju „silu“ osvećena i „živa“ voda duguje svemoćnoj i čovekoljubivoj Svetoj Trojici. To je bio razlog da Kavasila poistovećuje „živu vodu“ (sr. Jn. 4, 10-14) sa slavom Božijom, a slava Božija je netvarna „svetlost“ u kojoj živi Bog (sr. Ps. 103, 2), odnosno, slava Božija se poistovećuje sa blagodaću Božijom.
O tome svedoče Dela Apostolska. Prvomučenik Stefan „pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vidje slavu Božiju“ (Dap. 7, 56). Blagodat ili božanska energija pripada svima Trima Licima Svete Trojice i ljudima se daje trijadološki: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom“.
O značaju vode, o njenoj simbolici i božanskoj blagodati koju osvećena voda ima, karakteristične su reči svetog Kirila Jerusalimskog: „Ako neko želi da sazna zašto baš preko vode daje blagodat, a ne preko nekog drugog elementa, neka uzme Sveto Pismo pa će mu biti jasno. Voda je nešto izuzetno veliko, i najbolje između četiri elementa sveta. Nebo je obitalište Anđela, a nebesa su od vode; zemlja je boravište ljudi, a ona je od vode; i pre svega šestodnevnog stvaranja onoga što je postalo, Duh Božiji nošaše se nad vodom (Post. 1, 2). Voda je početak sveta, a početak Jevanđelja je Jordan. Izrailj se kroz more oslobodio od faraona, a sloboda svetu od greha, daje se preko Krštenja u vodi Rečju Božijom (Ef. 5, 26). Tamo gde Bog sklapa savez sa nekim, tu je i voda. Posle Potopa, bi zaključen savez sa Nojem; Zavet Izrailju dođe sa gore Sinajske, ali posredstvom vode, vune crvene i isopa (Jevr. 9, 19). Ilija se vaznosi, ali ne bez vode: prvo je prešao Jordan, pa se tek onda uzneo na nebesa (4Car. 2, 11). Prvosveštenik se prvo umiva, pa onda kadi; Aron se prvo okupao, pa je onda postao prvosveštenik (Lev. 8, 6). Jer kako je bilo moguće da se za druge moli koji se još nije očistio vodom? Otuda je umivaonica koja se nalazila u Skiniji bila simvol Krštenja (Izl. 30, 28)“.
Pravoslavni je stav da „ne postoji nikakav dualizam (ili suprotnost) između materije (tvorevine) i Božije blagodati, jer se tvorevina (voda) ispunila božanskom silom i između osvećene vode i Duha Svetoga je došlo do tajanstvenog sjedinjenja, slično tome kao što su se sjedinile i dve prirode (božanska i čovečanska) u Ipostasi ovaploćenog Boga Logosa – Isusa Hrista. U drevnoj Crkvi, kao što ispravno primećuje jedan pravoslavni teolog, `blagodat` je iznad svega značila pobedu nad svim podelama – `oblika` i `suštine`, `duha` i `materije`, `oznake` i `stvarno sti`“.
Vas celi svet ne samo da je delo Boga Tvorca, nego je on i objekat Božije ljubavi i promisla. „Zato ni sholastička podela Tajni na spoljašnju i unutrašnju stranu nije ništa drugo do proizvod jedne apstrakcije i ne treba da se shvati u tom smislu da se spoljašnja strana može zamisliti odvojenom od blagodati ili Hristovog delanja. Ono što se vidi nije samo to što se vidi, jer nevidljiva blagodat dela preko materije i vidljive radnje“.
U zaključku o vodi, reći ćemo sledeće: Voda se dovodi u vezu sa početkom hrišćanskog života – sa Krštenjem; koristi se u svetoj Tajni Evharistije; sačinjava osnovni elemenat (veštastvo, materiju) prilikom vršenja službi za osvećenje i blagosiljanje vascelog čoveka; pominje se u mnogim molitvama Pravoslavne Crkve. Zaista religiozni život čovekov se oslanja na simvole, koji imaju pedagoški i mistagoški karakter.
Jovan, episkop niški