ZANIMLJIVO OTKRIĆE
Figuru kraljice Drage optočenu dijamantima i dragim kamenjem, sa postoljem u kružnoj formi na kojem je ugravirano ćirilično slovo „D” i kraljevska kruna dinastije Obrenović, pronašao Miroslav Mlinar.
Iza kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovića, tragičnog vladarskog para koji je na najsuroviji način ubijen pre 120 godina, u Starom dvoru nije ostalo mnogo predmeta. Jedan od izuzetnih detalja koji je prašina prošlosti čuvala decenijama jeste i pečat kraljice Drage. Nađen sasvim slučajno, na neočekivanom mestu, „otvorio je kutiju” tajni skrivanu ceo vek.
Zbog izuzetne vrednosti pečat će se naći u zbirci regalija (skup amblema i simbola koji ukazuju na kraljevski status) Istorijskog muzeja Srbije i biće deo izložbe „Čekajući stalnu postavku” koja je otvorena 21. aprila na Trgu Nikole Pašića.
Sudbina je htela da pečat pronađe Miroslav Mlinar, čovek koga su od devedesetih godina šibali bičevi istorije. Nekadašnji potpredsednik Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj, čovek koji je teško ranjen prilikom bombardovanja RTS-a, učesnik misije spasavanja Obrenovčana za vreme poplave 2014. godine…
– Posle rata u Hrvatskoj preselio sam se u Australiju. Ali kada je 1999. godine počelo NATO bombardovanje, napustio sve što sam stekao i vratio se u Srbiju da bih bio sa svojim narodom. Teško sam ranjen prilikom bombardovanja RTS-a. Proveo sam 31 dan u Kliničkom centru Srbije, a zatim još toliko u bolnici „Princ Albert” u Australiji. Sve to me nije sprečilo da se ponovo vratim u zemlju. Od onog što sam zaradio u pečalbi kupio sam lokal u Knez Mihailovoj ulici, u zgradi čuvenog srpskog zadužbinara Nikole Spasića, i hteo da ga adaptiram – priseća se Mlinar.
Ali nastali su problemi. Bilo je teško dobiti sve dozvole, odobrenja, mišljenja, saglasnosti… Pred trenutak odustajanja, uloženog poslednjeg dolara i kupovine karte u jednom pravcu kockice su se ipak nekako poklopile i on je krenuo u preuređenje potpuno zapuštenog prostora.
– Istog dana kada sam 2000. godine dobio dozvolu krenuo sam da uklanjam otpad gomilan 100 godina iz nekad podrumskih prostorija i spremišta za ugalj. Mesec dana od početka, prilikom grubih zemljanih radova, iz jednog otvora punog đubreta, truleži i pepela nalik odžaku, povezanog sa malom sobicom na spratu, ispalo je parče jagnjeće kože uvezane kanapom. Bili su tu majstori, ja, ali i gospodin Ljubiša Đorđević, vlasnik kompanije „Stilski nameštaj Đorđević”, čiji se salon nalazio u neposrednoj blizini. On je bio ubeđen da je reč o nekoj „vradžbini”. Naterao me je da „to” ne pipam i da ga na lopati što pre iznesem napolje i bacim. Ali ja ne bih bio ja da nisam malo „čačnuo”. Lopatom sam presekao kanap i iz kože je ispalo nešto nalik šahovskoj figuri – priča Mlinar.
Zavežljaj sa „šahovskom figurom” odneo je kod Đorđevića. Bujicu Ljubišinih grdnji prekinuo je sjaj figure koja se promolila ispod blata i prašine.
– Kada smo je malo očistili, imali smo šta i da vidimo. Lepotu nad lepotama. Savršena u zlatu izrađena ženska figura koja iskazuje sve postignuće rada jedne od najpoznatijih kraljevskih juvelirnica starog Beča. Pečat figura sa likom kraljice Drage Obrenović, optočena dijamantima i dragim kamenjem, sa postoljem u kružnoj formi, na kojem je ugravirano ćirilično slovo „D” i kraljevska kruna dinastije Obrenović. Hteo sam to da odnesem odmah u muzej, ali me Ljubiša sprečio. Tako da sam to „nešto” čuvao 20 godina – kaže Mlinar.
Posle dve decenije odlučio je da pečat pokloni muzeju i o tome obavestio Maju Gojković, ministarku kulture, a ona o tome upoznala Dušicu Bojić, direktorku Istorijskog muzeja Srbije.
– Kada je gospođa Bojić, neko ko je ceo svoj život utkao u beskompromisnu borbu za očuvanje srpskog roda i srpske istorijske baštine, uzela u ruke pečat, ostala je bez reči. Gotovo niko od prisutnih kustosa nije mogao da veruje da je jedan takav neprocenjivi predmet vaskrsao posle 120 godina u Istorijskom muzeju Srbije – priča on.
I to bez jednog jedinog dinara naknade. Istoga dana pečat je zvanično postao deo zbirke insignija Istorijskog muzeja Srbije. U toj zbirci nalaze se kruna, plašt, žezlo i kopča Petra Prvog Karađorđevića i nakit Obrenovića. U budućoj stalnoj postavci dobiće reprezentativno mesto uz Dragin monogram, poklon supruga koji nije stigla da dobije za života.
– Brzo je utvrđeno da je u jednoj od sobica iznad prostora koji sam renovirao živeo konjički major u kraljevoj vojsci Antonije Antić. Mladog, lepog, markantnog i ambicioznog oficira često su posećivali armijski general Petar Živković i major Dragutin Dimitrijević Apis. Istorijski gledano, potpuno je jasno da pečat Njenog visočanstva kraljice Drage na ovom mestu ima direktne veze sa osnivačem organizacije „Crna ruka” i organizatorom „Majskog prevrata”, jednom od tragičnih figura srpske istorije, majorom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, ali i Antićem, učesnikom prevrata. Pretpostavlja se da je kraljevski pečat još od tog tragičnog čina 1903. bio sakriven u tom odžaku. Tu je proveo sve strahote i okupaciju u toku Velikog rata, a posle pogubljenja Apisa u Solunu 26. juna 1917. godine pečat poslednje kraljice Srbije ostao je „izgubljen” čitav vek – objašnjava Mlinar.
Samo nekoliko meseci pre nego je Miroslav poklonio pečat, muzej je uz pomoć naše ambasade, na jednoj aukciji u Kanadi, uspeo da kupi monogram kraljice Drage.
– Da, tuga, to su samo su neki od mnogobrojnih ukradenih ili otuđenih predmeta od neprocenjive istorijske i kulturne vrednosti za nas, a koji se širom sveta prodaju na sajtovima inostranih aukcijskih kuća – priča Mlinar.
Izvor: Politika.rs