KOZINA

Brkati kovačevački seljak kao od brega odvaljen, zvani Kozina, snažnim ručerdama srušio je o Svetom Iliji, pred zoru, sklepanu kusadačku ćupriju od brvana.

Lutao je noćima po okolnim selima i plašio vodeničare i okasnele putnike.

Zaurlao bi ispred najgušće bukove šume i grubim glasom dozivao umrlog strica. Brkati kovačevački seljak kao od brega odvaljen, zvani Kozina, snažnim ručerdama srušio je o Svetom Iliji, pred zoru, sklepanu kusadačku ćupriju od brvana.

Ceo dan bi prespavao na klečanoj ponjavi, u hladu razgranate jabuke, između kuće pokrivene ćeramidom i oniske kačare sa slamnatim krovom. Uoči zalaska Sunca otvarao bi oči i pred sobom ugledao sićušnu suprugu Darinku. Skrušena ženica, iznemogla od teškog napoličarskog rada, pružala mu je kotarčicu sa slaninom, sirom i projom. Obedovao je ćuteći i zurio u planinu Kosmaj.

Dosta kasnije, dan pre Đurđica, otišao je u susedno Jagnjilo da nabavi slavsko vino. Otada mu se izgubio svaki trag. Darinka je cvilela i zapomagala za njim, dok su joj komšije pričale da je viđen na vašaru u Palanci.

Železničari Sava Dikin i Draga Ledin prepoznaše ga u vozu blizu Ralje. U uglu hladnog kupea, pripijen uz jedru seljanku, natezao je veliki rakijski balon.