ETIKA NA ISPITU
„Možemo da stvorimo embrione ‘reprogramirajući’ matične ćelije”, rekla je profesorka Kembridža na jednom simpozijumu.
Naučnici su stvorili sintetičke ljudske embrione koristeći matične ćelije, što bi moglo da pruži biološki uvod u višestruke pobačaje i uticaj genetskog poremećaja, ali takođe, ovo otkriće pokrenulo je etička i pravna pitanja.
Profesorka Magdalena Žernicka-Gec, sa univerziteta Kembridž i kalifornijskog Instituta za tehnologiju, govorila je o negovanju embriona do faze koja je nešto veća od 14 dana razvoja prirodnog embriona na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija u Bostonu u sredu.
„Možemo da stvorimo embrione ‘reprogramirajući’ matične ćelije”, rekla je ona na simpozijumu, preneo je „Gardijan”.
Zasad nema planova da se sintetički embrioni koriste klinički, jer bi bilo protivzakonito da se ubace u ljudsku matericu, a još nije jasno da li ove strukture imaju potencijal da nastave da se razvijaju dalje od početnog stadijuma.
Robin Lovel-Bedž, šef odseka za matične ćelije i razvojnu genetiku na Fransis Krik institutu u Londonu rekao je da „ako stvarno modelirate normalan ljudski embrionalni razvoj koristeći matične ćelije, možete dobiti mnogo informacija o tome kako počinjemo razvoj, šta može poći naopako, a da ne morate da koristite rane embrione za istraživanje”.
Prethodno, Žernicka-Gec i njen tim, kao i rivalska grupa na Vajcman institutu u Izraelu pokazali su da bi matične ćelije miševa mogle da se same sebe sastavljaju u rane strukture nalik embrionima sa crevnim traktom, počecima mozga i srcem koji kuca.
Od tada, počela je trka da se ovaj rad prebaci na ljudski model, a nekoliko timova je uspelo da replicira najranije faze razvoja.
Izvor: Tanjug