BALERINA
Zamišljala je da je balerina iz pozorišta preko puta. Tako je stajala. Stao sam iza nje. Mogao sam čuti kako miriše.
Moram ti priznati, ja uopšte ne jedem u društvu. Volim da jedem halapljivo i ne umem da jedem male zalogaje.
Molio sam se da prestane bol.
Stezao sam tvrde slepoočnice i stenjao nad čelom koje kaplje. Posmatrao sam tu baru moje sluzi ispod moga oka. Sagnuo sam i linuo… mirisalo je na mene i moj bol.
Stajala je na stanici sa kišobranom pod rukom. Žuta kosa vitlala je na ramenima. Zamišljala je da je balerina iz pozorišta preko puta. Tako je stajala. Stao sam iza nje. Mogao sam čuti kako miriše.
Osvrnula se i odmah vratila na mesto. Njena bela koža stajala je pored mene kao sudija. Ne mogu mirisati te ruke. Ne mogu uvijati tu kosu. Ne mogu, ne mogu…
Kanulo je mirišljavo testo ispod grubih prstiju moje sirote majke.
Našla sam malo brašna.
Mi dečaci smo ćutali. Usta su nam bila puna samoće i hladnog vazduha ispod naprslog prozora. Umrla je u zoru. Od smrti. Potukli smo se. Brat je krvavih usana gutao koricu hleba. Mi smo gledali. Sve što smo u tom trenutku želeli bio je samo taj mekani hleb.
Iskoračila je korak, dva. Da joj ne smrdim pod vratom. Olakšala se tek kada je stigao autobus. Ne brini. Ovakvi te neće pratiti…
Osećam da sve vidim i sve znam, ali ne mogu zapamtiti šta me zapravo boli. Ona pije halapljivo. Njene grudi stoje usahle nad laktovima stola. Ćuti, jer nema kome da kaže. Slatkasti znoj skoro da vidim kako curi niz slabine. Ovo joj je najlepše odelo. Za opijanje.
Takvi kao ti najbolje su mi mušterije, govori nerazgovetno.
Verujem joj. Ovakvi kao ja ne volimo. Mi stežemo mišice i dahćemo u uvo. Naše čakšire se nikada ne skidaju do kraja, niti se cipele izuvaju. Mi ne ležemo u krevet, nama se ne dopušta da osećamo. Mi žurimo i kada volimo.
Ispod oka joj zasijaše dve jasne suze. Videlo se tek na svetlu.
Ja sam ti, zapravo, žrtva.
Klimnuo sam.