BESEDA NA PRAZNIK
Povodom Svetog Sisoja Velikog, 19. jula ove godine, parohija borovonaseljska proslavila je zavetni dan svetom arhijerejskom Liturgijom koju je, u hramu Svetog Stefana Dečanskog, služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim.
Sasluživali su protojerej Ljubenko Jović, paroh bršadinski; protojerej-stavrofor Slobodan Blažić, paroh borovonaseljski; protonamesnik Siniša Mićanović, paroh druge parohije borovonaseljske; jerej Branimir Mihajlović i protođakon Vojislav Nikolić.
Po osvećenju slavskih darova, episkop Heruvim se bogonadahnutom besedom obratio sabranima:
– U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Časni oci, dragi narode, neka je svima na radost i spasenje sveta Liturgija, ovo naše liturgijsko sabranje u Borovu Naselju, u prelepom hramu Svetog Stefana Dečanskog. Radujem se što smo zajedno u radosti kada proslavljate velikoga Svetitelja, zaštitnika dece i trudbenika Hristovog – Svetog Sisoja Velikog. Njegov život je hristonosan, bogonosan, zato mu je darovano Carstvo Nebesko. Trebamo neprestano da se sećamo takvih ljudi, vrlinskih ljudi koji su nas svojim životom upućivali ka Carstvu Nebeskom. Život svih nas treba da bude u vrlini, u podvigu. Naravno da na putu podviga postoje mnoga iskušenja i mnoge bure ovoga sveta usmerene su protiv svih nas. Ne smemo da odustajemo od tog puta. Ne smemo se ni na koji način prepustiti malodušju, nego da koračamo imenom Hristovim. Onoga koji sledi put kojim vodi Jevanđelje čekaju otvorena vrata Carstva Nebeskog. Tim putem išao je i Sveti Sisoje Veliki i mnogi drugi, kroz mnoga iskušenja, kroz bure i haridbe ovoga sveta. Na kraju tog puta stoji Gospod Isus Hristos, večna slava naša i jedini put naš. Danas mnogi žele da iskoriste Crkvu na razne načine, pokušavaju da stave svoju šapu na Crkvu i da njome rukovode. Naravno da to ne može, niti je bilo niti će biti. Ova Crkva Božja je Hristova, njena glava je Hristos. Nema tu mesta za ovosvetske gospodare i njihovu filozofiju života. Sve je usmereno ka Jevanđelju, ka Hristu i ne može da rukovodi niko sem ljudi koji za to imaju blagoslov i ljudi koji dolaze u Crkvu Božju. Svoje pastirsko delo usmeravamo ka Hristu, tako i nikako drugačije. Gospod je naš prvi i jedini primer. Svakako da trebamo da osluškujemo reč naroda, a isto tako narod treba da čuje reč Crkve. Onda je to harmonija duhovnog života, harmonija i jedne parohijske zajednice. To se onda i oseća, to je blagoslov Božji za sve nas. Tada živimo blagodaću Svetoga Duha, po jevanđelskim istinama koje su se izlile na ovaj svet. Ljubav Božja leči sve. Ona je lek koji može svakoga da razume, svaku razmiricu i neslogu. Ako imamo ljubavi prevazići ćemo sve i doći ćemo do one blagoslovene sintagme: Oprosti, brate. To su reči spasenja, reči koje nas usmeravaju ka Carstvu Nebeskom. Jer nas je takvom putu učio i Sveti prepodobni Sisoje Veliki. Danas ćemo to retko čuti. Umesto toga videćemo otvoreni rat između braće, među sestrama. Ako nemamo ljubavi koja otvara put praštanja. Put praštanja je put našega spasenja i vrlinskog života u Hristu. Ovome nas uči i svetitelj kojega danas liturgijskim slavljem proslavismo, Sveti Sisoje Veliki. Tu su i mnogi drugi koji su svoj život posvetili Bogu u tom hristovaskrslom smislu. Gospod Isus Hristos treba neprestano da vaskrsava u duši i srcu svakoga od nas. Onda možemo da dišemo blagodaću Božijom, onda smo u ljubavi i milosrđu. Takvu dušu Bog prepoznaje kao svoju i ona je svetlost ovome svetu. Takva duša privešće mnoge duše Carstvu Božijem. Radujem se što sam danas zajedno sa vama. Završili smo Svetu Liturgiju ali duhovna radost se nastavlja, osvetićemo zvona u našoj kapeli na Lipovači. Ako Bog da da naša crkvena zajednica i tamo bude živa i blagoslovena, Krst Hristov da nosi, jer nam je to zadatak i smisao života u ovom svetu. Amin.
Izvor: Eparhija osečkopoljska i baranjska