REGULATIVA EU
Planirana zastarelost je praksa proizvodnje proizvoda, kao što su mobilni telefoni, sa namerom da se oni namerno pokvare u kratkom vremenskom periodu.
Evropska unija saopštila je da će proizvođači pametnih telefona korisnicima morati da obezbede lako izmenjive baterije do 2027. godine.
Ove nove mere – podržane od strane Evropskog parlamenta – mogle bi spasiti milione telefona od toga da završe na deponiji.
Svake godine, baci se preko 150 miliona pametnih telefona, te bi promena koju bi doneo ovaj novi zakon pomogla i u suzbijanju elektronskog otpada.
Koja su nova pravila Evropske unije?
Nova pravila koja nalaže ovaj zakon tražiće od proizvođača da redizajniraju telefone i druge elektronske uređaje, kako bi korisnici mogli jednostavno, bez prethodnog znanja i alata da zamene baterije u svojim telefonima, tabletima i kamerama.
Takođe, sva električna vozila moraće da imaju digitalni pasoš i podatke o karbonskom otisku, dok će do 2031. godine morati da bude prikupljeno 61% otpada i 95% materijala iz starih baterija.
Šta je planirana zastarelost i zbog čega predstavlja problem?
Planirana zastarelost je praksa proizvodnje proizvoda, kao što su mobilni telefoni, sa namerom da se oni namerno pokvare u kratkom vremenskom periodu. Ovo se obično postiže korišćenjem jeftinih materijala i komponenti niskog kvaliteta koji onemogućavaju funkcionalnost uređaja.
Planirana zastarelost predstavlja problem iz nekoliko razloga. Prvo, ona dovodi do velike količine otpada jer potrošači moraju da zamene svoje uređaje kad postanu neupotrebljivi ili zastareli. Ovaj otpad često završava na deponijama, gde izaziva zagađenje podzemnih voda i zemljišta, a predstavlja i opasnost po životnu sredinu.
Drugo, planirana zastarelost prouzrokuje veliku potrošnju dragocenih resursa, poput kobalta i litijuma, koji se koriste za baterije mobilnih telefona. Kako se potražnja za baterijama povećava, to dodatno opterećuje već ograničene zalihe ovih metala. Rudarenje ovih metala često ima negativne posledice po lokalne zajednice i ekosisteme.
Treće, planirana zastarelost ima i ekonomski uticaj na potrošače. Kada se uređaji namerno pokvare ili postanu zastareli, potrošači su primorani da kupuju nove proizvode ili plaćaju popravke, što ih dodatno košta.
Konačno, planirana zastarelost ima negativan uticaj na životnu sredinu, potrošnju resursa i finansijsku dobrobit potrošača. Zbog toga, sve veći broj ljudi i organizacija zagovara veću odgovornost proizvođača i implementaciju održivijih praksi u industriji elektronike.
Prema istraživanju Evropske komisije sprovedenom prošle godine, 77% građana Evropske unije radije bi popravilo svoje uređaje nego ih zamenilo. Takođe, 79% njih smatra da proizvođači treba da olakšaju popravku digitalnih uređaja, pružajući bolji pristup pojedinačnim delovima.
Izvor: Daily Green