SAVRŠENO PROMIŠLJANJE I RUKOVOĐENJE
Onima koji idu za Bogočovekom nema kraja njihovom idenju. Kako oni mogu dostići kraj Beskonačnog? To je nemoguće i sasvim neostvarivo.
Crkva je, dakle, Telo Hristovo. Bogoslovi bi pobliže rekli: tajanstveno Telo Hristovo. Evharistija je hrana koja zasićuje i piće koje gasi žeđ svojom božanstvenošću, preobražujući krštene u jedinku živog organizma, kome Hristos kao glava daje večnost.
Sin Božji je svojim dolaskom ozario zabludeli svet, ljude koji su “sedeli u tami i seni smrtnoj” (Mt. 4,16); javio je tajnu triipostasnog Božanstva, javio je slatku novost da su svi ljudi međusobno braća, članovi jednog blagodatnog Tela, koje Otac nebeski kao rasejanu decu skuplja u jednu Crkvu, da bismo i mi u duhovnom opštenju javljali Carstvo Božje, Carstvo pravde i mira.
Novozavetna Crkva je i novozavetni Izrailj koji javlja svetu novo Carstvo Božje. Ona se naziva i Gornjim Jerusalimom, a po tumačenju Svetih Otaca, naziva se Novim nebom i Novom zemljom, Carstvom Božjim u kome su svi ljudi skupljeni oko svoga Tvorca i imaju svu blagodat Svetoga Duha. Osnivalac blagodatnog Carstva govorio je: “Carstvo Moje nije od ovoga sveta”. Ono ima svoju prirodu i cilj da svi ljudi budu sveti u njoj. Ni način života niti, pak, metode njenog dejstvovanja nisu od ovoga sveta. Ona nosi na sebi pečat obnavljanja sveta – čoveka. U blagodatnom Carstvu – Crkvi Hristovoj, Sveti Maksim Ispovednik i Sofronije, patrijarh jerusalimski, vide sliku sveta duhovnog i sveta vidljivog, to jest, onoga što mi primamo našim čulima i našim mislima. Sveti German, u svojim tumačenjima o Carstvu Božjem, vidi “zemaljsko nebo u kome obitava i proslavlja se Bog”, Božji dom gde se obznanjuje golgotska žrtva.”
Bog kroz svetu Crkvu savršeno promišlja i rukovodi nama. Pečatom se potvrđuje istinitost onoga na čemu pečat stoji, a Gospodom Hristom kao pečatom Crkve potvrđuje se istinitost spasenja u Crkvi. Prisustvo Gospoda Hrista u duši onoga koji Ga prima jeste “zalog nasledstva našega” (Ef. 1,14), zalog da ćemo kroz sveti život u Crkvi potpuno uspostaviti ono što nam Spasitelj Svojim Jevanđeljem nudi. On nudi usavršavanje u Crkvi duže od anđelskog i heruvimskog. Nudi nam da “buduemo savršeni kao što je savršen Otac naš nebeski” (Mt. 5,48). To nije ništa nemoguće kad je Gospod Isus Hristos pomagač na putu usavršavanja. On je sastavio u Crkvi sve ono što je na nebesima i na zemlji. Obukao je ljude u sebe kroz sveto Krštenje, i oni se oblače u njega kroz Svete Tajne i svete vrline. Tom njihovom oblačenju nema kraja, i oni neumorno Božjim rastom rastu u “čoveka savršena, u meru rasta punoće (visine) Hristove” (Ef. 4,13). Oni zaboravljaju ono što je ostrag i sežu se za onim što je napred, uvek imajući pred očima Spasiteljeve reči: “Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski” (Mt. 5,48).
O tome neprestanom usavršavanju čoveka blagovesti sveti Simeon Novi Bogoslov: “Usavršavanju njihovom neće biti kraja, jer prestanak uzrastanju činio bi kraj Beskonačnome. Onima koji idu za Beskonačnim – Bogočovekom nema kraja njihovom idenju. Reci mi, kako oni mogu dostići kraj Beskonačnoga? To je nemoguće, i sasvim neostvarivo. Takva misao ne može ni na um pasti svetima, ni ovde na zemlji dok su u telu, ni tamo kad se prestave Bogu. Jer oni, pokrivajući se svetlošću božanske sile, ozareni njome i sijajući njome i naslađujući se njome, sa potpunom i savršenom ubeđenošću sigurno znaju da će njihovo usavršavanje biti beskonačno napredovanje u slavi večnoj.”
Eto, to nam otkriva svesveta Crkva Hristova i time nas obogaćuje kroz svoja blagodatna dobra. Ona nam pokazuje da se naš život ne sastoji samo u ovoj Crkvi vojinstvujućoj, nego da nastavljamo svoj život u Carstvu besmrtnosti – Crkvi trijumfujućoj, ukoliko budemo u zemaljskoj Crkvi živeli i hodili u strahu Gospodnjem. No, Onaj koji vlast ima ustrojiti Crkvu, pokazuje nam i svemogućstvo i proslavljanje Svoje čovečanske prirode Svojim slavnim Vaznesenjem na nebo i sedenjem sa desne strane Boga Oca.