OČIGLEDNI SIMPTOMI
Loš san ili želja za hranom samo su neki od pokazatelja da u svakodnevnu ishranu treba da unesemo više proteina nego što to činimo.
Proteini su od vitalnog značaja za dobro zdravlje, kao jedan od tri makronutrijenta koji čine hranu koju jedemo, zajedno sa ugljenim hidratima i mastima.
Dejvid Viener, specijalista za ishranu, kaže da su proteini ključni deo zdrave ishrane jer igraju ključnu ulogu u stvaranju i održavanju svake ćelije u našem telu.
„Naša tela ne mogu da skladište proteine, tako da je svakodnevna konzumacija važna, pri čemu naša tela koriste proteine koje jedemo ili pijemo kao gradivne blokove za kosti i mišiće, kao i za popravku bilo kakvog oštećenja tkiva“, navodi.
Dejvid objašnjava da se proteini takođe koriste za oksigenaciju tela i obezbeđivanje telu vitalnim hranjivim materijama, kao i da su uključeni u varenje i regulaciju hormona.
Sledećih pet znakova mogu da nam ukažu da je u našu ishranu potrebno unositi više proteina.
Loš san
Borite se sa snom i veoma teško utonete u san. Vaš mozak ima sposobnost da kontroliše sve hormone koji su neophodni za dobar san.
„Kada vašem telu nedostaje proteina neophodnih za održavanje zdravog mozga, to može da dovede do hormonske neravnoteže koja će na kraju uticati na vaš san“, navodi.
Stanje kose
Naša kosa se uglavnom sastoji od proteina koji se zove keratin.
Dejvid objašnjava da ako stalno ne unosite dovoljno proteina, s vremenom možete da primetite da kosa počinje da vam se proređuje ili opada.
„To je zato što vaše telo prestaje da koristi proteine za procese kao što je rast kose“, dodaje.
Više prehlade
Ako otkrijete da se razboljevate češće nego inače, možda je za to kriv slab unos proteina.
„Vašem imunom sistemu su potrebni proteini da bi zaštitio vaše telo i odbranio se od stranih materija kao što su bakterije i virusi. Kada vaše telo nema pravu količinu proteina, smanjuje se broj novih belih krvnih zrnaca. To rezultira oslabljenim imunim sistemom i povećanim rizikom od infekcije“, kaže Dejvid.
Želja za hranom
„Česta želja za hranom i potreba da se često gricka između obroka mogu biti posledica nedovoljne količine proteina i previše rafinisanih ugljenih idrata, jer proteini ujednačavaju visoke i niske nivoe šećera u krvi“, kaže.
Česta želja za slatkom hranom kao što su slatkiši, čokolada i kolači.
„Možda ćete imati potrebu za slatkišima više nego ranije, a takođe ćete osećati kao da nikada niste sasvim zadovoljni“, kaže Dejvid.
Moždana magla
„Uravnotežen nivo šećera u krvi važan je za mnoge funkcije u celom telu, uključujući sposobnost da ostanete fokusirani. Kada ti nivoi idu gore-dole, može da bude teško da razmišljate i obavljati čak i osnovne zadatke, a ovo stanje poznato je kao ‘moždana magla’“. To je zato što je stalan dotok ugljenih hidrata neophodan za napajanje mozga, a jedenje proteina za vreme obroka pomaže da se ugljeni hidrati otpuštaju na vreme tako da ćete dobiti stalan protok energije umesto tih skokova“, objašnjava Dejvid.
Oslanjanje na hranu poput hleba ili krekera za dobijanje energije daće vam samo kratka pojačanja koja su praćena moždanom maglom. Potrudite se da uključite proteine uz svaki obrok i izbegavajte grickalice koje sadrže ugljene hidrate.
Izvor: Klix.ba