SPECIJALNA DOZVOLA
Piloti kada sleću na aerodrom u Butanu moraju da upravljaju u cik-cak potezima oko planina, a zatim da se oslone samo na svoj vid.
Aerodrom Paro u Butanu nosi titulu jednog od najopasnijih na svetu, a koliko je izazovan, govori i činjenica da samo 24 pilota imaju dozvolu za sletanje na njega.
Ne samo da postoji više od 100 opasnosti koje piloti moraju uzeti u obzir, već se, zbog njegovog okruženja prilikom sletanja ne može upotrebiti tehnologija koju piloti obično koriste.
Izazov za pilote
Obično kada se pilot približava aerodromu postoje dva uređaja koji pilotima komuniciraju vodoravni položaj aviona u odnosu na pistu te šalju podatak koliko se avion nalazi iznad piste.
Ovi alati omogućuju pilotima da slete na aerodrome noću, tokom turbulencija ili pri slaboj vidljivosti. Međutim, prilikom sletanja na aerodrom Paro jedino na šta se pilot može osloniti (osim instrumenata u avionu) su njegove oči.
Piloti moraju avionom da upravljaju u cik-cak potezima oko planina i zatim da se oslone samo na vid koristeći unapred određene orijentire na tlu. Osim toga, pista je takođe vrlo kratka, što dodatno otežava sletanje.
Zbog svega toga, avion mora da leti određenom brzinom i visinom na svakoj od tačaka prilaza kako bi osigurao sigurno sletanje.
Ali ni tu nije kraj. Poslednji zaokret na prilazu se radi samo 30 sekundi pre nego što gume udare u pistu. Bez pritiska, zar ne?
Savršeni uslovi
Snimak sletanja pokazuje zaokrete koje avion mora da napravi dok se približava pisti.
Sletanje je toliko teško da ga čak i piloti koji su prošli zahtevan proces obuke mogu pokušati izvesti samo u savršenim uslovima. Nema sletanja noću, pri slaboj vidljivosti, a niti prilikom turbulencija.
Da bi piloti smeli da slete na Paro, moraju da prođu stroga testiranja koja uključuju simulacije, kao i uspešno izvođenje višestrukih poletanja i sletanja iz aerodroma.
Izvor: Radio Sarajevo