JEDNOSTAVNO I UZVIŠENO
Da bismo razumeli Uspenije Presvete Bogorodice, koristilo bi nam proučavanje ikone tog praznika.
Naziv Bogorodica za Majku Božiju izražava veru svih crkvenih otaca i hrišćana vernika u Hristovo Božansko poreklo. Tu nema prostora za grešku. Baš drugo Lice Presvete Trojice rodila je Deva Marija. Bogorodica – Majka Božija.
Hristov identitet se i danas dovodi u pitanje. Zato se pojedinci ljute kada čuju reč Bogorodica. Kako Marija može biti Majka Božija, pitaju oni. Da li je večnog Boga koji oduvek postoji rodilo ljudsko biće? Da, odgovara Crkva. Marija nije rodila dve ličnosti, već jednu Božansku osobu, koja je svoju čovečnost primila od Marije. Ona zaista nije Hristorodica, majka ljudskog bića po imenu Hristos, već Bogorodica, Majka Božija.
Bogorodica je dragocena reč za pravoslavne hrišćane – reč koja savršeno izražava i čuva našu veru da je istinski Bog postao istinski čovek radi našeg spasenja. Bogorodica je titula koja se daje Mariji, ne da bismo je uzdizali, već da zaštitimo identitet njenog Sina, da sačuvamo sigurnost našeg spasenja u Isusu Hristu Gospodu našem.
Događaji povezani sa Uspenjem Presvete Bogorodice (28. avgust) su jednostavni i uzvišeni. Ali, neka nam sveti Jovan Damaskin, koji je po vremenu i mestu života bio blizak tom događaju, ispriča kako se to dogodilo: “Staro je predanje”, piše on, “da su se u vreme smrti Presvete Deve Marije svi apostoli, koji radi spasenja naroda putovahu svetom, iznenada našli u Jerusalimu. Kada su stigli tamo, ukaza im se anđeo i čuli su pesmu nebeskih horova; tada Deva Marija predade u ruke Bogu svoju dušu, sa nebeskom slavom. Njeno telo, u kome se na neizreciv način začeo Sin Božiji, beše položeno u kovčeg dok su anđeli i apostoli pevali himne, a potom je pokopaše u Getsimanskom vrtu, gde su anđeoski horovi pevali još tri dana.
Ali kada, posle tri dana, anđeoska pesma prestade, apostoli otvoriše grob jer je sveti apostol Toma, koji jedini beše odsutan, stigao tek trećeg dana, a želeo je da se pokloni telu u kome se začeo Gospod. Ali, nigde u grobu ne nađoše njeno telo, već samo tkaninu u koju beše umotana, i osetiše neopisivo prijatan miris koji se širio iz groba. Oni ponovo zatvoriše grob. Zadivljeni ovim divnim i čudesnim događajem, bili su stanju samo da zaključe da je On koji beše začet u telu Deve Marije, i koji postade čovek i bi rođen od nje, hteo da posle smrti sačuva i njeno prečisto telo od raspadanja, i pokloni joj se pre opšteg vaskrsenja mrtvih njenim prenošenjem na nebo.”
Da bismo razumeli Uspenije Presvete Bogorodice, koristilo bi nam proučavanje ikone tog praznika. Zapažamo telo Deve Marije u ležećem položaju, čime je prikazana njena smrt. Iznad nje, u sjajnom zraku svetlosti, je Gospod Isus. On je okružen anđelima i drži dušu svoje Majke, naslikanu kao bebu u pelenama, da simbolično označi njeno rađanje putem smrti u večni život. Sa desne strane, blizu glave Deve Marije, je sveti apostol Petar, koji plače i kadi. Sa leve strane je sveti apostol Pavle, a sa obe strane strukture nalik na postelju nalaze se ostali sveti apostoli koji plaču. Na nekim ikonama Uspenija Presvete Bogorodice nalazimo lik neznabošca koji pokušava da poremeti grob Deve Marije. Anđeo dolazi da ga kazni. Time je izražen stav Sabora u Efesu o tome da li je Marija rodila čoveka Hrista (Hristorodica) ili Bogoveka (Bogorodica). Ikona pokazuje trijumf pravoslavlja u liku anđela koji kažnjava čoveka koji želi da poremeti zvanično crkveno učenje da je Marija Bogorodica (rodila je Bogoveka Isusa).
Ovu predivnu ikonu možemo upotrebiti da deci objasnimo smrt. Kada umremo, telo zaspi u Gospodu i stavlja se u grob gde će počivati, a dušu Isus odvodi na nebo. Pri Drugom dolasku Gospoda Isusa Hrista, On će podići tela i ponovo ih ujediniti sa dušama. I zauvek ćemo biti sa Gospodom.