„S KIM SI ONAKI SI“
Sveti oci bavili su se, između ostalog, i međuljudskim odnosima, pa su tako svi listom smatrali da druženje sa dobrim, mudrim i pobožnim ljudima može da donese svakom čoveku samo dobrobit, jednako kao što će opštenje sa zlima čoveka učiniti rđavim.
Naše veze, druženje sa ovakvim ili onakvim ljudima po moralnosti, imaju odveć veliki značaj, odveć mnogo utiču i na naše moralno stanje. „Reci mi“, govorio je jedan pametan čovek, „sa kime se družiš, i ja ću ti kazati kakav si ti sam“.
Ko traži društva i druženja sa zlim ljudima dovoljno pokazuje svoju sopstvenu zloću (Blaženi Avgustin).
„S kim si onaki si“, veli naš srpski narod.
Ništa tako ne utiče na naše srce i volju kao primer drugih ljudi, dobar ili rđav. (J. Tolm).
Posadite i dobru biljku posred trnja, ona se uguši i nema roda; tako i u bančenju i raskalašluku bujnih i pokvarenih ljudi zagluši se svako dobro religiozno osećanje; a, naprotiv, druženje sa pametnim i valjanim može popraviti i dobru uputiti čak i pokvareno srce.
Druženje sa mudrima – najbolja je škola za srce.
Opštenjem sa svetima čovek će se i sam posvetiti.
Čovek kad uđe u dućan prodavca mirišljavih predmeta, oseća prijatne mirise: i druženje s pobožnim ljudima, neosetno privikava da im podržava u vrlinama njihovim. (Sveti Antonije Veliki).
Zašto dobri stradaju od rđavih ljudi u izgnanju i siromaštvu? Zbog toga da bi se drugi naučili od njih stradanju. Dobri su stvoreni radi toga, da budu za ugled drugima.
Dobar primer je model, sa koga se preslikavaju drugi. (Blaženi Jeronim).
Primer ljudi, ispunjenih vatrenom ljubavlju prema Bogu, hrani i naše srce tom hrišćanskom vrlinom. Žiška koja se nalazi odvojena od žara, iako sadrži u sebi toplote, no malo po malo gasi se.
Zbližavaj se sa pravednicima i uz njih približićeš se Bogu. Ophodi se sa onima koji imaju smirenosti i naučićeš se njihovim vrlinama. (Sveti Isak Sirin).
Sada nevaljalac ne traži druženja sa pobožnim ljudima: no doći će vreme, kada će on to vatreno poželeti, ali će već dockan biti (Prem. Sol. 5, 3).
Zli i podmukli čovek sličan je ugljenu, koji ako i ne opeče; on ogari – uprlja.
Begaj od nečista srca kao od ugljena: kada je živ opeče; a ako je ugašen, prlja nam ruke.
Dim i smrdljivo isparenje ne pecka toliko oči, koliko drugovanje sa nevaljalcima oranjava dušu (Sveti Jovan Zlatoust).
Zli čovek, kada je sam sebi neprijatelj, šta može drugome učiniti, ako ne zlo?
Bolje je sa zverovima živeti, nego li sa zlim ljudima. Zli ljudi više škode, nego li otrovne zmije s toga što one otvoreno, javno nose svoj otrov, dok oni tajno i neosetno zaražavaju. (Sveti Jovan Zlatoust).
Kao što opštenje sa dobrima jeste takva škola u kojoj se čovek i bez knjiga obučava hrišćanskoj filosofiji, tj. blagočastivome životu, tako i druženje sa zlim biva uzrok krajnje pokvarenosti. (Sveti Tihon Zadonski).
Opštenjem sa rđavima i sam ćeš rđavim postati.
Kao što muva, leteći oko goreće sveće, lako se opali, ili što se ogledalo kada u njega duneš oznoji, tako i oni koji se druže sa rđavim ljudima sebi škode i oskrnave se. (Sveti Dimitrije Rostovski).
Vrabac vrapca odmamljuje u klopku; i grešnik sličnoga sebi vuče u dubinu zla. Kao što se sunđer kada se stavi u vodu raširi i usiše u sebe vlagu, tako i čovek koji je kolebljiv u mislima, nestalan, ako se združi ili poduže razgovara sa onim koji rasuđuje po telesnome, svetskome, usisava u sebe ljudsku štetnu mudrost. (Sveti Jefrem Sirin).
Kao što nečista voda pokvari najbolja vina tako i opake besede skrnave dobre po životu i naravi, ljude. (Sveti Antonije Veliki).
Kao što prokaženi zaražava čistoga, tako i opštenje sa zlima kvari i razvraća (demorališe) dobre ljude. (Sveti Jovan Zlatoust).
Nema ništa lakše nego li podnositi što rđavo. Dešava se da mi nismo u stanju da sledujemo ma čijim visokim vrlinama; no zato vrlo lako možemo usvojiti njegove nedostatke (Blaženi Jeronim).
Kao što jedan mali delić ili kaplja kvasca može uskisnuti puno korito testa, tako i smrtni greh boraveći u jednome čoveku, zaražava mnoge, zbog čega se događa da jedan nevaljalac ili bezbožnik lako odvraća od puta istine mnoge dobrodeteljne, dok međutim mnogi dobrodeteljni ne mogu ponekad da odvoje od zla i jednoga bezbožnika nevaljala.
Nemoć čovečija je takva, da dobar čovek stupivši u društvo zlih, i sam postaje zlim; međutim oni retko postaju dobrima. (Sveti Jovan Zlatoust).
Lakše je pozajmiti porok, nego li predati vrlinu, kao što se pre možeš zaraziti bolešću, nego da predaš svoje zdravlje drugome. (Sveti Grigorije Bogoslov).
Bolest se svagda lakše predaje, nego zdravlje; tako i u moralnom pogledu. Bolesti često bivaju epidemične, šire se, a zdravlje nikada.