MRLJE PRED NAŠIM OČIMA
Ako čovek mrzi sebe, on umišlja i da ga svi ostali mrze. On je slep, jer ne vidi ljubav u drugima…
Razmislite kako nas greh zaslepljuje! On odvlači našu pažnju na ono što je loše i zabranjeno. On nas doslovno zaslepljuje za prave stvari u životu u kojima Bog želi da uživamo.
Na primer, kada je Bog stvorio Adama i Evu, On ih je postavio u Rajski vrt. Čitav vrt im je dat da u njemu uživaju. Beše tamo mnoštvo drveća. Dozvoljeno im je da jedu od sveg voća sa tog drveća. Ali, samo plodove jednog drveta Bog im zabrani da jedu.
Ipak, greh ih toliko zaslepi da je jedino drvo koje su videli, jedino drvo za čijim su plodovima žudeli, bilo baš to, zabranjeno drvo. Koliko je slep zločinac! Koliko je slep preljubnik! Koliko je slep lopov! Koliko je slep svaki grešnik! Koliko je slep da ne vidi sve one stvari koje sačinjavaju istinsku sreću i radost.
Razmislite kako dozvoljavamo mržnji, pohlepi i sebičnosti da nas zaslepe. Ako čovek mrzi sebe, on umišlja i da ga svi ostali mrze. On je slep, jer ne vidi ljubav u drugima. Ako je čovek pohlepan, on zamišlja da su i svi ostali pohlepni kao on i da žele da mu otmu sve što ima. On je slep, jer ne vidi dobrotu i velikodušnost u drugima.
Nečista osoba ne može da vidi čistotu u drugima. Nepošten čovek ne vidi poštenje u drugom čoveku. Jer mi ne vidimo ljude onakvim kakvi zaista jesu, već kakvi smo mi.
Ako život posmatramo kroz prljav prozor, kroz grešno srce, imaćemo mnogo mrlja pred očima i najveći deo onoga što vidimo biće nečist.