LIFT
Lift se sporo uspinjao, kao da su se kidale čelične sajle. Minuti su se gomilali jalovo.
Paničila sam. Broj telefona za hitne slučajeve nije bio celovit. Poslednje cifre mora da je neko namerno izgrebao.
Pritiskali su me teskoba kabine i dva jarka snopa svetlosti. Ogledalo mi se cerekalo deformišući mi lice. Udarala sam dugmad pozivne table. Na crnom ekranu treperili su crveni razlomci. Dvokrilna vrata konačno su se otvorila.
Nepoznati prostor. Uzalud sam tražila izlaz. Rekli su mi da je zgrada simetrična. Istovetan lift nalazio se, dakle, pravo. Probijala sam se s mukom kroz klupko nauljene žice, koje je ispunjavalo čitav hodnik. Miris guste smeđe tečnosti nagonio me je na povraćanje, a oštri vrhovi metala grebali su mi lice.
U drugoj prostoriji tavanica se spuštala ukoso, a zidovi sužavali. Čestice prašine bockale su mi zenice kao iglice. Vrisnula sam od bola. Uspela sam da skinem sočiva i strpam ih u džep.
Puzila sam. Ruke su mi propadale kao kroz živo testo. Činilo mi se da je mermer omekšao i pretvorio se u blato. Mrlje su mi se širile dlanovima. Umislila sam da me gutaju močvarnozelene amebe, kao u jednom snu. Brisala sam dlanove i grozničavo grabila napred.
Pred bleštavobelim zidovima pomaljale su se crne figure kao alegorije. Sedele su i stajale u grobnoj tišini. Igrale su se karte i ruski rulet. Neko je pretio smrću, drugi je žestoko urlao. Krici su mi parali uši. Pojurila sam ka drugom kraju sobe, sudarajući se sa nepomičnim ljudima. Izbila sam u hodnik pred dvokrilna vrata. Uletela sam preznojena, kao da se budim iz mučnog košmara. Odabrala sam sprat nasumice. Bilo gde, samo što dalje od međuspratova. Vrata su se otvorila. Zaslepila me je rasveta. Užasan krik prolomio se vazduhom. Brzo sam vratila sočivo u oko i osvrnula se. Nad vratima se caklio razlomak.