NEIZVESNOST
Miris kafe je dopirao do nje i znala je da pusti san samo čeka iza ugla i smera kako da je savlada, a to je bilo nedopustivo.
Para je počela da se podiže iz belog kratera šoljice za kafu.
Marijanine ruke su drhtale, a oči pratile i pazile na crnu tečnost obećane jave. Odmah je oprala džezvu i stavila je da se suši, pošto je znala da će ubrzo biti ponovo potrebna. Sela je za sto kod prozora i nervozno bacila pogled na mirnu noćnu sliku njenog domaćinskog dvorišta.
Bilo je tri sata i jedanaest minuta posle ponoći, a ona je pripalila cigaretu. Uzimajući prvi dim, zatvorila je oči i zamišljala kako taj sivi otrov meandrira kroz njeno telo ispunjavajući plućna krila. I onda je otvorila oči. Ispustila je dimnu zavesu blago otvarajući usne, želeći da se užitak njene stvaralačke moći što sporije rasprši.
Ponovo je pogledala kroz prozor i slušala noćnu tišinu koju nudi zima. Bila je to slika neopisiva rečima. Svaki kamen, svaka travka, svaka senka na svom mestu, ali ona nije mogla sada o tome da razmišlja.
Miris kafe je dopirao do nje i znala je da pusti san samo čeka iza ugla i smera kako da je savlada, a to je bilo nedopustivo. Podigla je šoljicu i uzela gutljaj crnog spasioca. Toplina se širila njenim telom kao što je to činila i pet puta u proteklih četiri sata. Naglo je okrenula glavu i primetila je da je kraj blizu.
Čekanje na saznanje i konačno zatvaranje tog poglavlja u njenom životu. Sledećih par minuta su bili ključni i nije više bilo šansi da zaspi. Pogledom usmerenim ka televizoru nervozno je cupkala u stolici, dok su se završavale reklame.
Riki Mašina i Dara Sokić su obletali jedno drugo već nedelju i po dana, sve dok je Dara bila zajedno sa Mikijem Motorolom. Ovo veče je bilo ključno i nije bilo šanse da Marijana to propusti.