NOVA STUDIJA

Candida albicans ulazi u mozak i stvara toksične komponente povezane sa pojavom Alchajmerove bolesti.

Infekcija u mozgu izazvana gljivicom Candida albicans mogla bi izazvati pojavu Alchajmerove bolesti, pokazala je studija američkih naučnika objavljena u časopisu „Cell Reports“.

candida albicans

Candida albicans je vrsta gljivice koja prirodno raste u ljudskim crevima, ustima i vagini. Iako je uglavnom bezopasan, ipak može izazvati infekciju, odnosno kandidijazu.

Najčešće je u pitanju gljivična infekcija vagine i oralna kandidijaza ili drozd. Međutim, istraživanja poslednjih godina ukazala su na moguću povezanost ove gljivice i neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.

Sada su pomoću mišjih modela naučnici sa Bejlor koledža u Hjustonu otkrili da Candida albicans ulazi u mozak i stvara toksične komponente povezane sa pojavom Alchajmerove bolesti.

„Naša laboratorija ima dugogodišnje iskustvo u proučavanju gljivica, pa smo na životinjskim modelima počeli da proučavamo vezu između C. albicans i Alchajmerove bolesti. U 2019. smo izvestili da C. albicans zaista ulazi u mozak, gde proizvodi promene koje su veoma slične onima koje se vide kod Alchajmerove bolesti. Trenutna studija proširuje taj rad na razumevanje molekularnih mehanizama, rekao je on za „EurekAlert!“ Dr Dejvid Kori, profesor na Bajlor koledžu, koji je i vodio ovu studiju.

Prvo pitanje je bilo kako C. albicans ulazi u mozak?

„Otkrili smo da C. albicans proizvodi specijalne enzime koji razbijaju krvno-moždanu barijeru, dajući gljivici pristup mozgu gde izaziva oštećenja“, rekao je prvi autor studije dr Jifan Vu.

Studiju američkih naučnika prokomentarisao je i prof. Fran Borovečki, jedan od vodećih hrvatskih stručnjaka za Alchajmerovu bolest.

„Tokom poslednjih nekoliko desetina godina sve više istraživanja ukazuje na moguću ulogu različitih infektivnih agenasa u patogenezi Alchajmerove bolesti. Pri tome je iz mozga pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti izolovano nekoliko vrsta patogena, uključujući viruse, bakterije i gljivice, a sprovedena su čak i klinička istraživanja o upotrebi određenih antiinfektivnih lekova u svrhu prevencije i lečenje ove bolesti“, kaže prof. Fran Borovečki, načelnik Zavoda za neurodegenerativne bolesti i neurogenomiku KBC-a Zagreb.

On dodaje da “iako postoji značajan broj dokaza o ulozi infektivnih agenasa u nastanku Alchajmerove bolesti, još uvek nije jasno da li je to uloga pojedinačnih patogena, celokupnog mikrobioma mozga ili uloge pomenutih patogena. u aktiviranju inflamatornih procesa u mozgu koji onda na kraju dovode do neurodegeneracije i bolesti“.

Alchajmerova bolest je progresivna bolest mozga koju karakteriše gubitak pamćenja, sposobnosti rasuđivanja i promene ličnosti.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 47,5 miliona ljudi u svetu ima neki oblik demencije, a najnovije procene govore da će do 2040. godine 80 miliona ljudi u svetu bolovati od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

Izvor: Jutarnji list