MESARNICA
Raspravi pred izlogom mesarnice pridruži se jedna svraka, koja je do tada preturala po korpama za otpatke na glavnoj ulici…
Neki konj, koji je svojim mušterijama svakog jutra raznosio kolima mleko, zastade pred kasapnicom da vidi da li se negde izlaže i prodaje konjsko meso, i po kojoj ceni. Ni u jednom izlogu, ni supermarketu u gradu nije se moglo naći konjsko meso, mada je svima bilo poznato da se ovo prodaje i troši pomešano s drugim mesom. Kad vide da u izlogu pored goveđeg, svinjskog, telećeg i pilećeg nema konjskog, zatresa grivom od nezadovoljstva. A tu, u istom izlogu, bila je istaknuta cena žive mere ljudskog mesa!
Odmah pred izlogom, pridruži mu se jedan terijer koji je u sebi imao škotske krvi i zbog toga verovao da treba da ima mišljenje o svemu što se događa u svetu. Za ovim pristiže mačak, u sjajno izglancanoj bundi, koji je obilazio kasapnice u gradu i po mirisu koji je dolazio iz njih davao ocenu da li je meso koje se prodaje sveže ili ne. Izveštaje o ovome podnosio je nevladinoj organizaciji finansiranoj iz inostranstva, koja je bila zadužena da prati šta se događa u zemlji, da li u njoj nešto smrdi ili ne, a onda referiše dalje.
„Da li me oči varaju ili sanjam?”, zarza konj da ga svi čuju. „Cena ljudskog mesa pored svinjskog, goveđeg i ovčjeg!”
„A zašto bi to, gospodine moj, trebalo nekome da bude iznenađenje?”, lanu onaj škotski terijer. „Ljudi se hrane svim vrstama mesa – meso mojih rođaka rado je viđeno na stolu u Kini. Kad se zna cena svih ostalih mesa, zašto ne bismo znali cenu ljudskog koje sva ova mesa konzumiraju! Proteini koji ljudi ubacaju u sebe, isti su oni kojih ima u svinjskom mesu i žabljim batacima.”
„Ma to je samo šala, reklamna caka da se privuče pažnja kupcima, da se meso brže prodaje!”, primeti mačak.
Raspravi pred izlogom mesarnice pridruži se jedna svraka, koja je do tada preturala po korpama za otpatke na glavnoj ulici, tražila ostatke bifburgera i sendviča koje su siti prolaznici ostavljali iza sebe. Ova slete na tablu firme iznad vrata mesarnice.
„Da li ja to dobro vidim ili me oči varaju? Još jedna neslana šala tamo onih dvonožnih pametnjakovića? Dvanaest hiljada dolara kilogram!”, graknu otegnuto, glas joj polete niz ulicu. „Kao i obično, ljudi preuveličavaju svoja dostignuća i svoje vrednosti. Skromnost im nije jača strana! Ono što pronađem od hrane, a što oni jedu, uglavnom je neukusno i bljutavo.”
„Stavi naočari! Nisi dobro pročitala cenu! Dvanaest hiljada za sto grama”, ispravi je konj. „Čije je to meso! Kako su došli do ove cene?”
„O ovome je samo spekulativno moguće govoriti!… Kako porediti ljudsko s drugim mesom, kako mu odrediti cenu?”, reče mačak kome je razgovor postao neprijatan.
Ovaj nikako nije mogao da zamisli da se meso direktora nevladine organizacije, za koju on radi, ili neke partijske glavešine, koji se našao na čelu države četiri godine pa sad vedri i oblači, poredi s ovčijim, a njegova cena izlaže u izlogu jedne kasapnice u gradu.
Kao da je prečuo komentar mačka, terijer sede pored vrata kasapnice, izvadi kalkulator i uze da računa. Kad je svima strpljenje bilo pri kraju, diže se sa svog mesta i objavi cenu.
„Po mojoj računici, kilogram ljudskog mesa košta 121.359 dolara i šesnaest centi!” „Kako si došao do tako bezumne sume?”, začudi se svraka.
„Jednostavno, sabrao sam cene svih vrsta mesa, podelio s brojem životinja čije meso ljudi konzumiraju, i dobio cenu koja stoji u izlogu!”
Konj ljutito zatresa grivom zato što se u gradu svačije meso pominje osim njegovog. Ovo privuče još nekoliko besposlenih prolaznika.
„A cena tvog”, obrati se terijer konju, „zavisi ko si i odakle si, da li jedeš seno i zob ili samo paseš travu.”
„Što je uostalom slučaj sa svima nama”, primeti svraka. „Ne treba da se mnogo uznemiravaš zbog toga! Cena mesa u izlogu verovatno se odnosi na neku pevačicu koja je ponešto odglumila u Holivudu ili na nekog generala koji je ratovao u Iraku, Avganistanu i Jugoslaviji…”
„Misliš na onog koji je bombardovao u Jugoslaviji starački dom…?”
„Na njega! I onog koji je da vest ne ode u svetsku javnost bombardovao radio stanicu, i u tome ubio šesnaest novinara koji su se našli na dužnosti…”, nestrpljivo graknu svraka nekoliko puta.
„Dakle, meso generala koji je u akciji Milosrdni anđeo bombardovao žene, decu i starce više vredi od mog i mojih predaka koji smo vekovima radili i dirinčili za napredak civilizacije, a često i živeli samo da ovima pravimo zadovoljstvo?!”, zanjišta konj.
Onda besno zagreba kopitama trotoar pred kasapnicom pa nastavi svojim putem da raznosi mleko. Svraka žurno odlete da se pridruži svom društvu, a mačak odšunja da referiše svojim nalogodavcima šta je video i čuo, da u gradu ima onih koji imaju hrabrost i drskost da vrednost mesa generala porede sa svinjskim.
Kad su se svi razišli, škotski terijer zavrte repom i kratko zakevta nekoliko puta:
„Ne vidim da će kasapi napraviti posao ako u izlogu ne objave čije meso stvarno prodaju. Biće vest dana da se ljudsko meso prodaje u kasapnici u gradu, a onda će sve biti zaboravljeno, kao u slučaju konjskog mesa. Danas se svi na sve brzo naviknu.”