DUH HRIŠĆANSKE POBOŽNOSTI
Postoji jedno blago koje nas može obogatiti zauvek! To blago nije u gradovima i naseljima, već na polju koje nije od ovoga sveta, nije na ovoj zemlji, nego je na nebu. To je Carstvo Nebesko.
Evo jedne od priča koje je rekao Spasitelj naš Isus Hristos. Prepričajmo je svojim rečima.
Jedan čovek nađe u polju sakriveno blago. Naravno, obradovao se, nikome ne govori, i razmišlja: kako bi ga mogao iskoristiti. Raskopavati tuđu zemlju ne može; opaziše, shvatiše i blago će doći u tuđe ruke. Šta on radi? Saznaje da može da kupi to polje, prodaje sve svoje imanje i kupuje ga. Kupovinom polja, razume se, dobio je i njegovo blago.
Mi smo neosporno veliki lovci na blago. Uvek smo spremni da upotrebimo sve svoje snage na sticanje bogatstva. A znate li ovo: postoji takvo jedno blago, koje nas može obogatiti zauvek! To blago nije u gradovima i naseljima, već na polju koje nije od ovoga sveta, nije na ovoj zemlji, nego je na nebu. To je Carstvo Nebesko. Kupiti i steći ga može svako od nas. Čime da ga kupimo? Prodajmo sve što imamo, sve svetsko, telesno, grehovno, i kupimo nadsvetsko, netelesno, božanstveno. Prodajmo, odbacimo, napustimo maloverje, samopouzdanje, samoljublje, častoljublje, gordost, srebroljublje, tvrdičluk, mržnju, svađe, uvrede, telesne strasti, raskoš, hvalisanje, prazan i veseo život ostavimo sve to, jer je sve to greh; umesto toga steknimo, usvojmo čistu veru, nadanje na Promisao, predanost volji Božijoj, smirenje, ljubav, iskrenost, čovekoljublje, uzdržanje, trpljenje, čistotu telesnu, pošten rad, molitvene podvige, život duhovan i blagočestiv. Time ćemo kupiti božanstveno blago, Carstvo Nebesko.
Dobrodetelji hrišćanske one su čist novac koji se dobija prodajom onog grehovnog u nama strasti i poroka, i njime možemo isplatiti prilikom kupovine nebeskog polja sa neprocenjivim blagom Carstva Božijeg. O, kada bismo mi dobro znali neprocenjivost tog blaga, kada bismo brižljivo pamtili da je ono i nama dostupno, da ga i mi možemo dobiti, zaista, odrekli bismo se svega, ostavili bismo sva zemaljska blaga, prezreli bismo svu slavu ljudsku, uzgnušali bismo se svetskih običaja, svih naslada ovoga sveta, „odvratili bismo“, sa Psalmopevcem, čak i „oči svoje, da ne gledaju ništavila“ (Ps. 119, 37), a svu pažnju, svu brigu, sav trud upravili bismo na zadobijanje Carstva Nebeskog, tog neprocenjivog blaga, koje se nikada i ni na koji način ne gubi, koje nas može učiniti bogatim, slavnim i srećnim celu večnost.
Upravo tako su i postupali mnogi blagorazumni hrišćani, koji su želeli sebi istinsko dobro. Oni, i ne izlazeći iz sveta, zauvek su se opraštali sa svetom, i ceo svoj život su posvećivali zadobijanju nebeskih blaga. Mnogi i premnogi od njih su ostavljali gradove i naselja i išli su u pustinju da traže i zadobiju Carstvo Božije. Mnogi i premnogi su prodavali svu svoju imovinu i novac razdavali siromašnima, ostavljali su kuće, roditelje i ostale drage srcu, radi Carstva Božijeg.
Bilo je i onih koji su ne samo imovinu prodavali, no i sebe prodavali, ne samo imovinu razdelili, već i dobrovoljno odlazili u nevolju i ropstvo, kako bi što skupljom cenom platili neprocenjivo blago Carstvo Nebesko. Takvim tražiteljima nebeskih blaga napunjena je istorija hrišćanske Crkve, a mnogi od njih su nam ostavili i svedočanstva zadobijenih besmrtnih nebeskih blaga svoja netruležna tela.
Kakva dobra, bogata, srećna kupovina! Odbacivanjem grehovnoga dostiže se sveto, prezrenjem prolaznog, dobija se neprolazno, gubitkom vremenskog prima se večno. Ko ne bi pristao na tako povoljnu razmenu? Šta su naša zemaljska blaga u poređenju sa nebeskim? „Kakva je korist čovjeku ako sav svijet zadobije, a duši svojoj naudi?“ (Matej 16, 26). I koliko vremena traju? „Jer ogrija sunce sa žegom, i osuši travu, i cvijet njezin otpade…; tako će i bogataš na putevima svojima uvenuti.“ (Jakovlj. 1, 11). A šta posle? O, kakav će užas obuzeti ljude, kada uvide da su sve izgubili, i vremensko i večno! Kako še žaliti, kajati se, što su iz strasti prema prolaznom blagu prenebregli netruležno blago, i zauvek ostali „nesrećni, i jadni, i siromašni“ (Otkr. 3, 17), lišeni slave i blaženstava nebeskih.
Da nam se ne bi dogodila ovakva beda, nemojmo, po rečima Spasitelja „sabirati sebi blago na zemlji“, već da „sabiramo sebi blago na nebu“ (Matej 6, 19-20). Da se celog svog života ne rukovodimo duhom ovoga sveta, već duhom hrišćanske „pobožnosti“, koje je, po Apostolu, „veliki dobitak“ (1.Tim.6, 6), i još sada „da se bogatimo dobrim delima…, spremajući sebi dobar temelj za budućnost, da dobijemo život vječni“ (1 Tim. 6, 18-19).